Noćni razgovor

Ne možeš da spavaš?

Da li je to pitanje ili iznosiš činjenično stanje?

I jedno i drugo.

Ne spavaš ni ti.

Ne mogu, razmišljam.

Razmišljam i ja..

A šta misliš da više ne pokušavamo?

Misliš da spavamo u odvojenim sobama?

Ne, nisam na to mislila. Možda treba da prestanemo da želimo.

Da, deca uvek mogu da se usvoje ako ispunjavaš uslove.

Dušane, zašto izvrćeš moje reči?

Ne znam, umoran sam od svega?

I od mene?

Hoćeš iskreno da ti kažem?

Da!

I od tebe i od cele naše rodbine i od prijatelja i od samog sebe.

***

Počela je da plače. Osam godina su ona i Dušan u braku. Sada već imaju preko četrdeset. Razmišljala je svih tih godina da usvoje dete jer veštačka oplodnja nije uspevala, ma koliko se ona trudila.

Da li je pošteno biti stariji roditelj?

Pitaš mene?

Tebe Dušane, sami smo u sobi.

Znaš..kad bolje razmislim, znam da nije. Klinac pođe u školu a ja uveliko u penziji. Strašno, a roditelji te dece mogu da mi budu deca.

Dušane, i pored svih nesuglasica ja te volim. I nešto mi je palo na pamet. Da usvojimo neko odraslo dete, dete koje ne želi da zna za svoje roditelje. Dete koje ih je već upoznalo i odbacilo. Pokušajmo takvom jednom detetu da obezbedimo pristojno školovanje. Oboje smo profesori, imamo i stan koji izdajemo, možemo to mi.

Dušo, takvu te volim. Kada donosiš pametne odluke. Spavaj mila, sutra ćemo ići u Centar za socijalni rad. Možda nam ovog puta pomognu.

Možda..volim te..

I ja tebe volim dušo moja..

4 thoughts on “Noćni razgovor

  1. u pocetku sam pomislio kako bi ovaj tekst mogao da bude nastavak „Nocas…“ a onda sam procitao do kraja… lepo napisano, mada nisam neki fan usvajanja dece, postujem, podrzavam, razumrem, samo ne bih voleo da moram da dodjem u takvu situaciju, ako me shvatas.

    1. Naravno da te shvatam. Usvajanje dece, bila velika ili mala je bolna tema. Ja sam ovo napisala sa gledišta nekog ko ima 40+ i ne bi mogao da usvoji malo dete..

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.