Noćas…

Noćas mi nedostaješ. Ne spavam, razmišljam o tebi, o nama, o svim proteklim godinama koje se više neće vratiti.

Boliš me. Dani su strašni jer ti nisi u njima. Noći još strašnije.

Stojim u mestu. Ne pokušavam da napravi neki prvi, pravi korak. Nisi me naučio kako da živim posle tebe.

Sećanja peku, ranjavaju. Sve što je bilo lepo, nestalo je. Nikada se više neće vratiti.

Zaborav ne postoji. Treba da te čuvam u kutku svog srca i da krenem dalje. KAKO? GDE? ZAŠTO?

Vreme prolazi. Ne brojim više dane, ni mesece. Nekako su mi svi isti.

Ne mogu bez tebe. Zvao si se LJUBAV, prezivao NEŽNOST..

Ostala sam bez ljubavi i nema više nežnosti.

Noćas mi jako, jako nedostaješ

3 thoughts on “Noćas…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.