Nisi ni za žaljenje, a ni za osudu

Tog vrelog leta, zvezda upekla i zemlja tvrda. Otac se mučio da je kopa, ćerka je došla sa studija i pomagala je majci u kuhinji, a i ocu na njivi.

Zašto Petra još nema? To pitanje je mučilo ovog stamenog seljaka. Nije želeo o tome da priča sa ženom, jer bi se ona odmah rasplakala, a ćerka ga je tešila i pričala kako Petar sigurno želi da položi sve ispite iz treće godine, pa će onda doći kući. Njen fakultet je bio lakši, studirala je prava i dala sve ispite za prelazak u drugu godinu. A Petru je teže bilo na medicini.

Znala je i da Petar štedi, neće svaki čas da dolazi kako ne bi tražio od roditelja novac. Milenko je vredno radio na zemlji, imao je i krave i svinje, prodavao ih je kada bi došle za klanje, samo da skupi dovoljno novca za decu. Majka Jelica je prodavala jaja na pijaci, i svaki njen dinar dolazio je u kuću. Ona je brinula o kokama i o kući, a neretko je i mužu pomagala.

Bila je to čestita seoska porodica, bogata i poznata u selu. Otac, majka, dvoje dece i deda, činili su skladnu porodicu.

Sve se promenilo onog avgustovskog dana kada je Petar došao sa prijateljem. Imao je jako kratku, crnu kosu, a prijatelj je imao dugu kosu i nosio je repić.

  • Neobično izgleda taj tvoj prijatelj, reče deda posmatrajući Petrovog prijatelja.
  • On je glumac deda, takav je njihov stil.
  • Aha, a baš ste dobri prijatelji?
  • Jesmo, dugo se znamo.

Majka i otac su ćutali, smatrajući da je Petar dovoljno odrastao i da sam može da bira svoje društvo. Mada, i ono su bili začuđeni videvši mladića duge kose sa minđušom u uhu. Tako se nije oblačila omladina u selu.

Petar je bio neraspoložen. Želeo je konačno da prizna roditeljima zašto nema devojku i šta mu znači prijatelj koga je doveo u kuću.

Saša, tako se zvao prijatelj, nudio se da pomogne u kuhinji i da skuplja jaja i čisti koke.

  • Nisam ja gospođo, obratio se majci, došao ovde da plandujem. Iz grada sam, ali želim da vidim kako izgleda jedno seosko domaćinstvo i šta se tu radi.

Majci je bilo čudno što se mladić iz grada interesuje za kuhinju.

Kada je Saša zajedno sa Petrom otišao u razgledanje velikog imanja Jelica je sela da pije kafu sa Milenkom.

  • Zar tebi Milenko nije čudan ovaj njihov odnos? Po ceo dan su zajedno. Nešto mi tu nije u redu.
  • Razgovaraću sa njim kada taj Saša bude otišao da se tušira. Valjda se tušira sam.
  • Dobro, to su muška posla. Ja se ne bih mešala. Ali, želim da znam.

Na selo je lagano padala noć. Čuli su se zrikavci. Umorni domaćini odmarali su za stolom ispod oraha. Saša se tuširao, treći put tog dana,

  • Petre, dođi deder da ti i ja malo popričamo.
  • Odoh ja da donesem malo mezetluka i rakije, reče majka.
  • Donesi i meni duvana da savijam, reče deda.
  • Deda, hajde da mi pomognete, zamolila je Jelica dedu.
  • Neka ćero, hoću i ja da čujem šta pričaju.

Jelica je odmahnula glavom. Deda je voleo da bude tamo gde ne treba da bude. Sve su morale da čuju njegove uši.

  • Reci tata, hteo si nešto da me pitaš a i ja sam hteo da razgovaram sa tobom.
  • Sine, nezgodno mi je..ali, reci mi, da li si muželožnik?
  • Misliš homoseksualac?
  • Šta je homoseksualac, upita deda.
  • Deda, idi, pomozi mami, ne može sve sama da donese napolje. Idi u kuhinju. Molio je Petar.
  • Dobro, dobro, posle će ionako Milenko sve da ispriča. Deda pokunjeno ustade sa stolice.
  • Da tata, jesam. Ne mogu više da ćutim o tome. Vi ako me prihvatite ovakvog, biće mi drago, ako ne, šta da radim.
  • Zato se ti sine ne ženiš! Znaš li da Crkva to osuđuje, a mi slavimo i krsnu slavu.
  • Znam tata, ali priroda je jača.
  • Biće bruke ako selo sazna. I znaš sine, odmah sam uočio neki čudan odnos koji imate Saša i ti. Vidi se to sine. Želeo to da prikriješ ili ne.
  • .
  • Ćuti sad. Nisam ja neobrazovan seljak i nije ovo neko staro doba. Samo dete moje, čekao sam unuka od tebe kad završiš fakultet i nađeš tamo neki posao. Nisam se ovome nadao, otac je jecao.
  • Tata, nemoj..nije to danas tako strašno. I nisam jedini na ovom svetu.
  • Shvataš li da me ovo boli. Kako da kažem majci da joj je sin..da joj je sin devočica. Kako nismo primetili ranije?
  • Krio sam od svih. Muči me ovo tata, a nije bolest. Samo je duševna bolest. Tako ja gledam na to. Jer nisam slobodan. A i neću nikada biti. Mada, opet ti kažem, priroda je to.
  • Mani se sine prirode. Trebao si sine više vremena da provodiš sa mnom. Manje sa majkom. Snosimo i mi krivicu. Nismo videli na vreme, a Beograd je veliki i tamo si pokazao ko si.
  • .znači li to da me razumeš ili..
  • Razumem te ja, nema veze što sam na selu. I kažem ti da nisi ni za žaljenje a ni za osudu. Neću da te žalim, nisi umro, daleko bilo, a ko sam ja da sudim? Samo Bog sudi.
  • Tata, opet Boga spominješ.
  • Spominjem, jer je ovo pobožna kuća. Molim te samo, idi sutra sa njim ili sa njom..ne znam ko je ko u vašoj vezi.
  • Dobro tata. Pao mi je kamen sa srca.
  • Nisam ja od onih što prave dramu. Naslućivao sam sine i nisam se mnogo potresao. Samo mi je žao. Ubuduće, u ovu kuću da dolaziš sam. Nikog mi ne dovodi. Ako dovedeš, neću biti ovako tolerantan.
  • A sestra, majka, deda..
  • Ne moraju sve da znaju, majci ću ja reći, ti ako hoćeš reci sestri. Deda ne mora da zna.

I ode sutradan Petar sa svojim Sašom. Dedi objasniše da imaju ispit i da moraju da ga spremaju.

Majka Jelica je plakala kada je čula priču od muža. Jelica je saznala od brata i rekla je samo da je to njegov izbor.

Za muku koju je imala ova čestita porodica, niko iz sela nije saznao.

4 thoughts on “Nisi ni za žaljenje, a ni za osudu

  1. Setih se sada šta su lekari rekli o homoseksualizmu i to 1970-tih godina. Tada su rekli da je to bolest a eto, doživesmo 40 godina kasnije da ti isti lekari sada kažu da je to lično opredelenje. Kako neko može da ovo što je proglasio bolešću odjednom relativizuje i proglašava ličnim opredeljenjem. Da li su onda lekari bili neiskreni ili sada imaju naknadnu pamet ?

  2. Odličan tekst,,,
    Sloba50, da li se sećaš filma Vudija Alena, kad ga odmrznu u budućnosti i on zatraži žitarice i sličnu zdravu hranu. Komentar ljudi iz budućnosti je(parafraziram): Tada nisu znali da su masnoće, čokolada i sl. nešto najzdravije… 😀

    Ne znam kako može biti stvar ličnog izbora, ako je u pitanju stvar prirode i hormonskog ili nekog drugog poremećaja…
    Mada i može biti stvar ličnog izbora, imao sam sličnu priču, pa koga zanima može da baci pogled. 😀

    https://shonery.wordpress.com/2015/10/14/gej-je-o-k/

    Nadam se da nije spam, ako jeste, Rada72, obriši ovu poruku.

    1. Ne sećam se tog filma, mislim da ga nisam ni gledao, ali zaista ljudi od struke za takva lica su rekli i to oni iz SZO -svetske- da je to bolest a ono odjednom sada to puj-pike ne važi te postade lično opredelenje i ušlo kod nas na velika vrata, što se vidi po organizovanju gej parada i celih manifestacija koje traju čak 7 dana, a kruniše se tom šetnjom, gde ima više milicije nego njih. Kakva je to šetnja, kad ne možete slobodno hoditi već vas čuva milicija ? Ja da sam član te populacije i da, da bi nešto uradio, to mora da bude na način da me čuvaju iljade organa reda, nikad ne bih to radio.

  3. Slobo, slažem se sa tobom. Šone, nije spam, sve je ok.
    Inače, ova priča se našla u digitalnoj knjizi „Priče sa neta“ koju je priredio Darko Tadić, profesor dramaturgije koji drži seminare i predavanja o kreativnom pisanju. Prvi put sam pisala na temu gej populacije, i pokušala sam, mislim i uspela da ne mešam svoj lični stav o homoseksualcima.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.