Nisam te tako vaspitala, drugi deo

Majka je u početku bila ljubazna prema Milošu. Sviđao joj se i njihov stan. Vreme je prolazilo, ona se menjala i činilo se da nema nameru da se vrati kod oca.

Počela je da drži pridike kako ručak nije dobar, kako je neki kolač presladak. Mešala se i kada je dolazila Smiljina kuma na kafu.

– Nisam te tako vaspitala, rekla bi pošto joj se ne bi svidelo društvo u kome se Smilja kretala.

Miloš je primetio Smiljino neraspoloženje, ali nije mogao da pomogne pošto je bila reč o njenoj majci.

****

Jednog dana, sva srećna, Smilja se vratila od lekara. Saznala je da je trudna. Vest nije saopštila majci. Čekala je Miloša.

Za večerom je saopštila radosnu vest. Miloš je bio presrećan. Majka je ustala od stola i prosiktala

– Nisam te vaspitala da sa dvadeset godina imaš dete! Još si mlada, nisi morala ni da se još udaješ.

Miloš i Smilja su bili šokirani. Oboje su ćutali.

Sutradan ujutru, Smilja je zamolila majku da ode iz njihove kuće.

Posvađale su se i majka je besna otišla.

****

Dugo su Miloš i Smilja razgovarali o postupcima njene majke. Opravdanje za njeno ponašanje nisu našli.

Meseci su prolazili, i Smilja je rodila lepog, debeljuškastog dečaka. Dali su mu ime Marko, tako se zvao Milošev deda.

Smiljini roditelji nisu došli da vide unuka. Prekinuli su svaki kontakt.

A onda je iz sela stigla vest da se kuća zapalila i da je otac izgoreo, nisu uspeli da ga spasu.

Posle sahrane Smiljina majka je ćerki dala jedno pismo…

NASTAVIĆE SE

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.