Nikada neću prestati, prvi deo

Sašini roditelji, Svetlana i Marko, upoznali su se na fakultetu. Oboje su studirali arhitekturu. Poticali su iz imućnih porodica i odmah posle fakulteta su se venčali i kupili stan u centru grada.
Mnogo su putovali, radili u svom arhitektonskom birou koji je kasnije prerastao u firmu. Imali su dovoljno novca i jedino im je potpunu sreću mutila činjenica da ne mogu da dobiju dete. Vremenom su se pomirili sa sudbinom da neće imati dece. Razmišljali su o usvojenju deteta, kada je Svetlana ostala trudna. Njihovoj sreći nije bilo kraja.

Saša je bio krupna, vesela beba. Uveseljavao je svojim smehom roditelje i babe i dede.

U vrtiću je bio dete organizator svih igara. U osnovnoj školi bio je odličan i omiljen u društvu.

Njegovi roditelji su radili sve više i više kako bi mu omogućili da ima sve. Imao je i previše.

Kada je napunio šesnaest godina i bio drugi razred gimnazije počeo je da se menja. Od vedrog, pametnog i dobrog deteta postao je tih i povučen. Marko i Svetlana su verovali da je to deo njegovog sazrevanja. Tolerisali su i slabije ocene misleći da će ih vremenom popraviti.

Vremenom, Saša je počeo da uzima sve više novca iz kuće. I za to su roditelji imali opravdanje. “ Možda je upoznao neku devojčicu, daj mu pare“ sa ponosom je govorio njegov otac.

Ni slutili nisu da je Saša upao u pakleni krug narkomanije.

NASTAVIĆE SE

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.