Nikada neću prestati, drugi deo

Saša je postajao sve mršaviji i mršaviji. Bio je često razdražljiv. Njegovo neobično ponašanje prvo je primetila baka, očeva majka.

“ Nije na meni da vas savetujem, ali sa Sašom se nešto dešava. Vi mnogo radite i ne primećujete. Razgovarajte sa njim.“ Rekla je jedne nedelje Sašinim roditeljima.

“ Običan pubertet, preteruješ mama.“ Marko je odmahivao glavom.

“ Ja sam vas deco upozorila i ne treba više da se mešam“. Baka je bila tužna.

**

Iako su pred bakom negirali da imaju problem, Marko i Svetlana su o tome razgovarali kod kuće. Tada su primetili da nedostaju neke stvari u stanu.
Saša je spavao tog popodneva dok su oni razgovarali. Kada se probudio, drhtao je i bilo mu je muka. Imao je krizu.

“ Ja sam narkoman, vodite me na lečenje!“ Bez ikakvog uvoda je rekao roditiljima. Oni su bili zapanjeni, i odmah su se setili kako ih je Sašina baka upozorila.

Svetlana je plakala kada su sledećeg dana kada su Sašu ostavljali u bolnici za lečenje zavisnosti.

“ Važno je što je sam doneo odluku da se leči. Postoji šansa za izlečenje, ali moram da vam kažem da se neki zavisnici ovde vraćaju po tri, četiri, pet puta. Neki dolaze i na prinudno lečenje.“ Lekar je bio surovo iskren.

Posle dva meseca Sašu su otpustili iz bolnice. Dobio je lekove i morao je da dolazi na kontrole kod psihijatra.
Marku i Svetlani se činilo da će sada sve biti u redu.

NASTAVIĆE SE

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.