Nije smela da ode, drugi deo

Moja priča liči na priče mnogih mladih devojaka. Sa Zoranom sam se upoznala preko zajedničkih prijatelja. U početku smo se samo družili, a onda se spontano desila ljubav. Ne, tada nije bio nasilan. Venčali smo se kada sam ostala trudna sa Mićom.

Tada je Zoran izgubio posao i počeo da pije. Prvi put smo se posvađali kada je Mići bilo šest meseci. Tek je našao novi posao i smetao mu je bebin plač.

Da, krila sam ovo od svih. I od majke, od sestre, prijateljica, komšinica. U stvari, naivno sam verovala da niko ne primećuje kako sam mršava i kako često padam niz stepenice.

Tukao me je sve više kada se rodila Nena. Kad je bio trezan zamerala sam mu što se kocka, i što samo od moje plate živimo. Trezan je bio još gori, suroviji.

Mnogo puta sam htela da odem, ali nisam smela. Plašila sam se!

Jelena je plakala dok je razgovarala sa socijalnim radnikom i psihologom.

*******

Nekoliko nedelja kasnije, Jelena i deca su smeštene u jednu od nekoliko sigurnih kuća u njihovom gradu.

Deca konačno imaju mir i bezbrižno detinjstvo, a Jelena je ponovo vesela i uspešna na svom poslu.

Više nikome ne mora da objašnjava da je pala..jer padova više nema.

1 thought on “Nije smela da ode, drugi deo

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.