Nešto…

Ostavljam ti prostora za druge…

Previše je suza zbog tebe palo, previše se tuge nakupilo. Ima nešto u tom što te neću, i ne znam mu ime.

Samo znam da treba da zaboravimo, sve ono naše što nekad bejaše.

Telefon mi nije dostupan, uporno zoveš a ja ćutim.

Slutim da sve se preokrenulo naglavačke, jer zoveš me onda kada se tebi najmanje nadam.

Ima nešto u tom što te neću, i u tome što ti mene nećeš.

Čekala sam da ćeš doći, reći prave reči…Čekala uzalud.

I dolaziš sada kada te neću, i u snovima se javljaš.

Brisaću sećanja, brisaću dane prošle, više te neću, ne mogu i da hoću.

Čudnu sam pesmu tebi posvetila, još jednu samo TEBI, a znam da više te neću, i da ti mene nećeš…

Zaboravi, ako možeš i ovaj telefon, ulicu i broj. Izbriši sećanja na dane daleke, dane prošle. Kreni svojim putem.
I ja ću krenuti.

Jer, ima nešto u tom što te neću…

8 thoughts on “Nešto…

  1. Уххх, одлучно. Категорички, а опет, то „нешто“ оставља мали, малееецни пролаз…Зар не?

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.