Nesreća retko dolazi sama

Srđan je tog sunčanog septembarskog jutra pio kafu i čitao dnevne novine na netu. Pogledao je na sat, probudio nežno svoju suprugu Ivanu, spremio se i otišao na posao. U prolazu je kupio neko pecivo i jogurt, ne sluteći da tog dana neće stići da kupi sebi doručak.

Komandir je držao jutarnji sastanak. Obavestio je Srđana i njegovog kolegu da im je promenjen reon koji su držali do tada. Mirno su obojica prihvatili tu promenu.

Šetali su Nemanjinom i razmišljali u koji će kafić da svrate na kafu, i koliko će im vremena biti potrebno da upoznaju nov kraj.

Negde oko jedanaest čuo se zvuk sa motorole. „Velika grupa demonstranata kreće sa Karađorđevog parka ka vama. Šaljemo vam pojačanje.“

Srđan i kolega su se samo pogledali. Nisu znali ko danas demonstrira i zašto.

Vrlo brzo, stigla je kolona radnika iz jedne firme. Propale, kao i mnoge u ovoj zemlji. Jedina razlika između nje i ostalih firmi je brojnost bivših zaposlenih prisutnih na ulici.

Stiglo je i pojačanje. Sve kolege su imale pancire i punu opremu, sem Srđana i njegovog kolege. Oni nisu ni slutili da će prvi dan na novom reonu biti i uzbudljiv i bolan, skoro tragičan.

Na čelu kolone Srđan je primetio Dragana, Ivaninog brata.

– „Sale, ovaj tip što nosi veliku parolu je rođeni brat moje Ivane. Valjda ih nećemo hapsiti.“

– “ Čoveče, pa gde to baš tebi da se desi! “ primetio je Sale, njegov kolega.

Demonstranti su bili ljuti, spremni da uđu u zgradu Vlade jer nisu dobili tri godine platu, i nije im uplaćeno socijalno ni zdravstveno osiguranje. Bili su kivni na sve, čak i na policajce koji su obezbeđivali skup.

Sa druge strane, Dragan je među policajcima koji su stajali na početku reda, prepoznao Srđana, svog zeta. Bio je zapanjen što ga vidi, jer je znao da to nije njegov teren.

****

Govornici su se smenjivali. Niko iz zgrade Vlade nije izlazio. A onda se masa, kao bačenom šibicom, zapalila. Krenuli su ka kordonu sa kamenicama. Prvi kamen je pogodio Srđana u glavu, i on je pao. Nije znao da je kamen bacio Dragan. Dragan nije slutio da je povredio Srđana.

– Nastaviće se –

8 thoughts on “Nesreća retko dolazi sama

    1. Не знам на који скуп Бата мисли, али овај твој обећава – слика српске реалности…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.