Nesreća retko dolazi sama, drugi deo

Srđan se probudio u bolnici. Ivana je sedela pored njega i plakala.

– Šta mi se desilo, zašto plačeš, gde sam? Bio je veoma zbunjen.

Tada mu je Ivana rekla da je imao jak potres mozga i povredu glave, i da će glavobolje možda ostati kao posledica. Rekla je i da je Dragan uhapšen, i da se otkrilo da ga je on povredio.

Srđan je bio zapanjen. Pokušao je da se seti da li je video onoga ko je bacio kamen na njega. Nije se sećao. Osetio je samo udarac. Bilo mu je teško što je to baš Dragan, sa kojim se odlično slagao.

– Pustiće ga, daću izjavu da ga neću krivično goniti. Moliću i komandira da urgira ako treba.

– Srećo moja, plačem i zbog toga što sam izgubila posao. Sve u jednom danu. Kao po nekom Marfijevom zakonu!

Srđan je počeo da se smeje. Cela situacija nije bila za smeh, ali morao je. Bilo je jače od njega. A dan mu je lepo počeo.

****

Dragan je posle mesec dana izašao iz zatvora. Prvo nisu hteli da ga puste jer je napao policajca na dužnosti, ali uz pomoć dobrog advokata i Srđanove izjave, pustili su ga. Naravno, ušao je u policijsku kartoteku kao neko ko narušava javni red i mir.

Srđan je posle mesec dana počeo da radi. Da, imao je glavobolje, ali ih je lečio i mirno je provodio popodneva i dane kada je slobodan. Zbog povrede je morao da koriguje svoj život. Nudili su mu i da radi u kancelariji, da ne radi više na terenu. Posle navaljivanja kolega, i Ivaninog navaljivanja, pristao je.

Sa Draganom je bio u dobrim odnosima. Kada su razgovarali po Draganovom izlasku iz zatvora rekao mu je da mu ništa ne zamera, da je sve bilo splet nesrećnih okolnosti.

Ivana nije našla nov posao. Saznala je i da je trudna. Srđan joj nije dozvolio da traži drugi posao, jer ova druga trudnoća je bila teža nego prva.

****

Dok je kroz par meseci sedeo pored Ivane koja je gledala televiziju, razmišljao je kako da joj kaže da snimak magnetne rezonance nije dobar. Radovao se sinu koga će dobiti, a istovremeno se plašio dodatnih ispitivanja. Znao je da nije kancer u pitanju, već nešto drugo, što treba nalazom likvora da se potvrdi. Moraće da izađe iz policije i da nađe neki mirniji posao.

Nije Ivani rekao ni kada je nalaz stigao. Bila je pred porođajem. Tek kada se porodi i budu dobro i ona i beba, tada će joj reći. Tražio je posao i našao ga kod jednog prijatelja koji je servisirao računare. Plata će mu biti veća jer je to bila velika, ozbiljna privatna firma. Odlučili su da ga zaposle i zbog bolesti i zbog toga što Ivana ne radi. Razmišljao je da kroz vreme, tu pokuša da zaposli Dragana koji je ostao bez posla.

****

Mali Aleksandar je imao treći mesec kada je Srđan doživeo još jedan udar, malo jači nego prvi. Ležao je dve nedelje u bolnici, i zatim bio na bolovanju. Na poslu su tolerisali sve, znajući celu situaciju.

Ivana je odlučila da ne radi. I zbog dece i zbog Srđana. Prodali su stan, kupili drugi, imali su malu ušteđevinu potrebnu za Srđanove lekove, a on je imao i solidnu platu u odnosu na ostale njihove prijatelje.

Dragan se takođe zaposlio u Srđanovoj firmi i bio je srećan što može da bude tu ukoliko Srđanu iznenada pozli. Kajao se što je on bio pokretač Srđanove bolesti, mada ga je Srđan uveravao da bi mu se to desilo i da nije bilo tog udarca. Sudbina, znao je da kaže Draganu, i dodao bi „Nesreća nikada ne dolazi sama“. Međutim, i dalje je bio vedrog duha i nije dozvoljavao da ga hvataju depresivni trenuci.

Tešio je Ivanu kada bi nju stigla tuga. Decu je obožavao. Razmazio ih je. Nije želeo da bude strog tata.

KRAJ

*****

Postoje dani u kojima vam se život preokrene naglavačke. Ostanite sabrani, mirni. Nesreća jedna po redu, retko dolazi sama. Ipak, ne odustajte tako lako od života. Ne predajte se crnim mislima. Taj optimizam je važan i za vas i za vašu celu porodicu. Pokušajte, koliko možete da posmatrate sve sa vedrije i bolje strane. Srđan je razmišljao kako mu se ukazala prilika da bude posvećeniji porodici, što nije mogao ranije da bude.

Na svetu postoji bar jedan takav Srđan. Ugledajte se na njega. U sivim danima kada mislite da je sve tužno i da su problemi nerešivi, pomislite da nada ipak postoji. I umesto tuge dozvolite sreći da uđe u vaš dom, bez obzira da li ste zdravi, bolesni, novčano u krizi ili imate dovoljno novca. Mislite pozitivno!

1 thought on “Nesreća retko dolazi sama, drugi deo

  1. Imao sam jednu tešku grižu savesti. Nisam ugrozio ničiji život, samo sam bio po strani kad je trebalo biti u centru. Greh sam okajavao deset godina.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.