Nervoza i depresija

Pre neki dan, na blogu jednog dragog WP komšije, čitala sam kako piše da je tužan, depresivan, a u jednom komentaru je postavljeno pitanje da li će neko još imati hrabrosti da nešto slično javno prizna.

Evo ja priznajem – depresivna sam, i po prirodi jako nervozna osoba.

O razlozima depresije pisala sam u onim svojim „crticama“. Mnogo sam voljenih i dragih izgubila. Ako se na to dodaju zdravstveni problemi čije posledice osećam i na psihi, nije ni čudo što sam depresivna. Nisam jaka ličnost, priznajem. I potrebno mi je mnogo hrabrosti za život. Još ne živim, samo životarim. Možda će tako biti zauvek.

Nervozna sam iz više razloga. Opet zdravstveni problemi, pa na drugom mestu „kratak fitilj“. U porodici ima još nervoznih, pa je možda genetika tu uplela prste.

Depresija se leči. Nije više strašna kakva je pre bila. Sada me samo ta Crna Gospođa sa velikim D poseti s vremena na vreme, čisto da znam da me nije zaboravila.

Borim se sa Depresijom i nervozom. Ne dozvoljavam da puste svoje kandže duboko u moj život. Potonem. Desi se to. Onda znam da sa dna mogu samo gore. I čitam, beskrajno mnogo čitam i družim se samo sa dobrim ljudima koji pozitivno zrače. Ima još takvih, evo ovde sam srela sve vas, koji ste divni i pozitivni skroz. Ima ih i u pravom životu, ali na moju žalost, sve ih je manje.

Primetila sam da je sve više tužnih i depresivnih lica oko mene, i na ulici retko sretnem nekoga ko se smeje. Ekonomska kriza, kriza u društvu, izumiranje pravih vrednosti, sve to utiče na ljude. Ukoliko tome dodamo i bolest i odlaske dragih osoba, dobijamo ogromnu cifru. Neću da je navodim. Samo sam pročitala podatak da će kroz određeno vreme depresija biti bolest broj dva po broju smrtnosti, odmah iza kardiovaskularnih bolesti.

Razmišljam kako je uopšte počela moja depra. Još u detinjstvu bila sam asocijalna, a zatim me je jedan hobi promenio. Jesam postala komunikativna, ali depresija se nastavila jer su počeli odlasci voljenih i problemi.

Samo se jake, izuzetno psihički jake osobe odupru depresiji. Moja majka je primer. Ja nisam na nju, već na tatu. Emotivnija sam, a samim tim i više ranjivija.

Dođe tako tuga kada joj se najmanje nadam. Svrate misli o tome kako je život prolazan i kako nisam ostavila iza sebe neki trag. Bacim pogled na kalendar i shvatim da vreme užasno brzo prolazi a da ja stojim u mestu i nešto čekam. Šta, ne znam. Možda neku promenu.

I  razbesnim se lako. Dovoljno je da prođe hodnikom jedna neomiljena komšinica da se u meni probudi nervoza. I tako mi dan bude uništen.

Eto, priznala sam da sam sklona melanholiji, da je tuga moj pratilac a nervoza deo karaktera. Možda me razumete. Nadam se da hoćete.

Ovaj dan, koji i ne priznajem, budi u meni tugu. Preprošle godine dobih cveće, poruku, jedan osmeh. Danas toga neće biti. Ali, preživeću. Moram.

Ponavljam sebi „Uživaj u sitnicama, uživaj u svakom novom danu jer je on jedinstven i neponovljiv“…i tako nekako i radim..I vreme leti, leti, neumitno prolazi.

8 thoughts on “Nervoza i depresija

  1. Mislim da se 90% ovako oseća, neko to podnosi bolje a neko gore. Nekad se desi da mislim da neki ljudi to podnose super a onda odjednom „puknu“, jer su dugo to skupljali to u sebi. Moj problem je što mi depresija i tuga povećavaju i bes, tako da ja nisam osoba koja će da se zatvori u sobu i da ne izlazi, nego izadjem i onda jbg, bolje da ostanem u sobi …

  2. Koliko znam iz psihologije, depresija je teška psihička bolest koja se najčešće završava samoubistvom. Mnogi od nas se osećaju kao ti, ali to nije depresija, već samo manjak volje za životom. A čisto sumnjam da mnogi od nas imaju snage da podignu ruku na sebe, lakše je da životarimo tako. Želim ti sve najlepše, ne samo danas, već i ostalim danima. Da pronađeš nešto lepo u svakom danu, pa čak iako je loše vreme. Nemamo druge, nego da gledamo sve sa lepše strane. Inače, što se kaže, ode mas’ u propas’ . I ti si meni draga, i nadam se da ćeš uskoro izaći iz melanholije, mada sam i ja često u takvom (ne)raspoloženju, ali preživljavam nekako. Pozdrav! :*

  3. Ni sama ne znaš koliko u tebi ima jačine, vedrine i svežine. To, izgleda, znamo samo mi, koji te čitamo i izmedju redova. Ovaj tekst, recimo, toliko je pun duha , energije i snage, a sigurna sam da bi svaki psihijatar posvedočio da ga nije pisala osoba čija je odlika depresija.
    Cmok.

  4. Slažem se sa Negoslavom 🙂 Nemaš ni D od depresije, samo si malo dešperatna (tužna), a svaka tuga ima svoj početak i svoj kraj. Posle toga dođu uspomene kojih se rado sećaš.

  5. Sunce ti žarkovo, pa ti kao da opisuješ mene… lepo ti kažu, depresija je faza, posle dolazi ushićenje (ne znam šta je suprotno od depresija), ali čim smo izgurali ovoliko, nismo mi baš za bacanje 😉

    1. Alex, slični se pronalaze. Hvala što čitaš moj blog. Slažem se da mnogo možemo da izguramo ako smo ovoliko izgurali 🙂

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.