Nemoj da sudiš preoštro o meni

Sedeli su u kafani, koja se nalazila na autoputu. Bila je to kafana u kojoj svraćaju putnici iz autobusa kad prave odmor, vozači kamiona, ljudi koji odlaze ili se vraćaju sa letovanja.

Čupkala je mali končić koji je virio iz stolnjaka. Ćutala je i polako pila kiselu vodu. On je pio kafu. Kad vozi nije pio alkohol. Posmatrao je njenu dugu, kestenjastu kosu, smeđe oči i bore smejalice na njenom licu.

“ Šta ćemo sada da radimo? Da te ostavim ovako, na pola puta, i da se sam vratim u Novi Sad? „

Ona je i dalje ćutala. Suze su se već osušile. Nije imala snage da ode u toalet i da se umije.

“ Ubrzo će stići kamion sa našim stvarima. Ideš i ti sa mnom. Neću ovde da te ostavljam. Kad stignemo kući, onda ćemo razgovarati. “ Ublažio je ton kojim joj se obratio. Malopre je bio leden.

****

U automobilu je pustio muziku. Ona je i dalje ćutala. Tako su skoro u tišini došli u svoj grad.

Ispred kuće su ih dočekali njen brat, njegov zet i još dva drugara. I njena i njegova majka.

“  Ajte deco u kuću, umesile smo i napravile svašta. Donele smo malopre, prvo da jedete.“

“ Brže ste se vratili nego što ste otišli“ nasmejao se njegov brat.

On je platio vozača kamiona koji je dovezao njihov nameštaj i gomilu drugih stvari. Počeo je da vadi iz gepeka torbe, kofere, kese.

“ Vi ste se posvađali, vidite ih, oni ćute“ rekla je njena majka.

“ Pustite to mama, obična mala svađica, pomirićemo se večeras“ odgovorio je tašti.

Za par sati stvari su unete i razmeštene po sobama. Njegova majka je uključila frižider i šporet. U frižider je ubacila hranu koju je kupila zajedno sa prijom, da ne moraju odmah da trče u radnju.

“ Pa da idemo deco, da ih pustimo da se odmaraju!“ rekoše u glas i njena i njegova majka.

****

Namestila je krevet i skinula se u spavaćicu. Tek tada je progovorila:

“ Hoćeš da odem na abortus? Mogu ja to, nije velika trudnoća.“

“ Hoću Sanja da mi kažeš istinu. Ja ne verujem da si me ti prevarila. To nije u tvojoj prirodi.“

“ Istinu? A šta imamo od nje? “ tužno je zavrtela glavom i pogledala ga.

“ Molim te Sanja. Ne želim da se rastanemo. Bio sam grub, tačno. Nisam te ni dodirnuo, samo sam vikao. Nije logično Sanja. Mesecima sam tamo bio na terenu.“

“ Šta će biti ukoliko kažem? Pobesnećeš još više Milane.“

“ Neću. Samo želim da znam „.

“ Dobro. Ali nemoj da sudiš preoštro o meni.“

Zaplakala je i tada mu ispričala da je jedne letnje večeri, kada se vraćala u stan koji je njegova firma iznajmila za njih, napao manijak.

“ Silovao me je u onom parku kojim smo često šetali. Zapretio je da će me naći i ubiti. Zato sam ćutala“.

“ Ćutala si i dopustila da verujem da ti je dete napravio neki ljubavnik. Eh Sanja…“ Zaplakao je i on.

Bili su u braku šest godina i još nisu imali decu. Analize su pokazale da su oboje zdravi.

U Kotor su se preselili pre šest meseci, gazda firme ga je poslao da bude direktor novog gradilišta.

Ona je povremeno držala časove matematike. Nije imala stalan posao.

Kada je saznao da je trudna, poludeo je. Nije bio u stanu nekoliko meseci, u međuvremenu je prešao na novo gradilište udaljeno od Kotora. Živeo je sa radnicima u privremenim barakama. Ona je ostala u Kotoru. Nije želeo da je lišava udobnosti koje je imala u stanu.

“ Mogla si da zoveš, odmah bi došao. Mogli smo da ga prijavimo policiji. Ti si ćutala. Mogao je i tebe da povredi, da te ubije. Zato sam ljut. „

“ Milane, ja ne mogu više. Nedelju dana se oko ovoga raspravljamo. Nisam ga prijavila, bilo me je sramota. Niko nije znao. Nisam izlazila iz stana nekih sedam dana. Jela sam ono šta je bilo u stanu. Ubio bi i tebe da si došao i da smo otišli u policiju. I na suđenju bih bila kriva. „.

“ Šta ćemo sada? Kako da živimo sa ovim? Hoćemo to dete ili nećemo? Bože, poludeo sam. „

****

Ponovo je pakovala stvari iz kofera koji je tek pre par sati otvorila. U torbu je ubacivala svoje knjige i sitnice. Torba sa laptopom je stajala sa strane.

On je pio vinjak u kuhinji.

Ušla je i rekla mu da ga napušta. Ide kod sestre. Neće kod roditelja.

“ Rekla sam ti da ne sudiš preoštro o meni. „

Taksi je već čekao ispred kuće. Pozvala je taksistu da joj pomogne oko stvari.

“ Stani Sanja, molim te, ne idi..“ trčao je za taksijem koji je već zamicao iza ugla.

****

Probao je na svaki način da je vrati kući. Čuo je da je tu bebu izgubila. Lekari su rekli zbog stresa i visokog pritiska. Njena sestra mu nije otvarala vrata. Ona je promenila broj mobilnog.

Na sudu je rekao da je voli i da ne može bez nje. Ona je plakala ali je želela razvod.

****

Godinu dana kasnije je prodao kuću i kupio garsonjeru. Propio se. Prijatelji su sreli Sanju. I ona je bila sama i učinila im se nekako čudna.

“ Nemoj da sudiš preoštro o meni. “ Čuo je te reči u svojoj glavi dok je padao u alkoholnu komu. Nije se iz nje probudio.

“ Nemoj da sudiš preoštro o meni“ šaputala je dok je velikim kuhinjskim nožem sekla vene. Hitna pomoć je zakasnila.

4 thoughts on “Nemoj da sudiš preoštro o meni

    1. Da, život je surov, često smo za to sami krivi..inače, pišem tužne priče, većina ima srećan kraj..Hvala na poseti i komentaru..

  1. Prvo moram da kazem kako sam dospeo ovde, celo vece trazim jednu staru duhovitu pesmu o domacici koja se nasekirala oko rucka, ali da me covek ubije ne mogu da se setim ni teksta ni izvodjaca ni melodije :). Cuo sam je na radiju pre par meseci i znam da je mama prokomentarisala da je stara pesma. Tako da ako ti je slucajno poznata pesma iz mog sturog opisa, reci mi naziv jer mislim da ce da mi pukne glava jer ne mogu da je se setim.
    Elem, svidja mi se prica. Samo nastavi, pa jednog dana zberi sve to i pokusaj da objavis neku knjigu.
    Mene je jedna devojka u koju sam bio zaljubljen naterala da pocnem da piskaram neke price i ispisao sam par jako kratkih poput ove tvoje. Naravno, kada sam prekinuo komunikaciju sa njom prestao sam i sa pricama. Imao sam jos par ideja ali sam se jako olenjio. Drugarica me je uporno terala da pocnem neki blog i sad imam osecaj kao da gledam u zensku verziju sebe dok citam tvoj blog :). Stavljam u bookmarkove pa cu da bacim oko na jos neku pricu kad budem imao vremena.

    1. Ja ne znam o kojoj pesmi je reč..blog se zove „Dnevnik slučajne domaćice“ ali ovde nema recepata ni saveta o domaćinstvu 🙂 Hvala na komentaru, i pogledaj malo blog..pisala sam zašto neću da objavljujem knjigu, a ima ovde i puno priča…inače, blogujem već godinama..Drago mi je da dobijam novu publiku 🙂

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.