Neizlečiva strast, treći deo

U bolnici u Novom Sadu, Stani su stavili gips. Dali su joj i injekciju protiv bolova i prepisali analgetike koje je Ilija kupio u bolničkoj apoteci. Kući su se vratili sa sanitetom koji ih je dovezao u Novi Sad. Putevi su bili teško prohodni, i neke autobuske linije su ukinute.

U povratku Ilija se malo otvorio, opustio i počeo da razgovara sa medicinskom sestrom Ivanom. Kroz razgovor je saznao da je par godina mlađa od njega i da žive u istom selu. Rekao joj je da ne izlazi puno, da su se tek nedavno doselili. Pričali su o svemu i svačemu. Stana ih je samo posmatrala i ćutala. Ivana je obećala da će doći kod njih da obiđe Stanu i da pomogne ako nešto treba. Dala je svoj broj telefona Iliji, da je zove ukoliko Stani bude loše.

***

Ilija je skuvao majci čaj a sebi vruću rakiju. Stana je imala zagonetan osmeh na licu.

– Šta se smeješ mama, a slomila si ruku?

– Gledam sine kako ti Ivanu pogleduješ a i ona tebe. Baš lepo, konačno si se odvažio da pričaš sa nekom devojkom, da te i to zanima a ne samo kartanje.

Što od toplote koja je dopirala od „Smederevca“, što od kuvane rakije i sramote, tek, Ilijino lice je bilo rumeno kao bulka.

– Nemoj mama tako. Samo je bila ljubazna prema nama. Ti me već vidiš oženjenog, a devojku vidim prvi put.

***

Ivana je nekoliko puta dolazila kod njih u kuću, jednom čak i sa svojim bratom, da ga upozna sa Ilijom. Njih dvojica su bili vršnjaci. Lepo su se tada ispričali, ali je Ilija primetio da i Ivanin brat voli karte, to je ovaj spontano rekao tokom razgovora. On sam imao je želju da odigra jednu partiju, ali je ćutao i trpeo zbog majke, njoj je obećao da je sa tim porokom kraj.

***

Tokom vremena počeo je da se zabavlja sa Ivanom. Staninoj sreći nije bilo kraja. Davno je skinula gips i bila je zdrava i vesela. Potajno je spremala svadbu. Štedela je svaki dinar, ali je kupovala neke posteljine, stoljnjake i slične stvari. Želela je da mladi imaju sve novo. Ivanin brat je jednom došao predveče da pozove Iliju na provod. Tako je Ilija, posle dužeg vremena, ponovo odigrao nekoliko partija. Bio je srećne ruke i ništa o tome nije govorio, a ni Stana nije primetila.

***

Ilija je zavoleo Ivanu i jednog rano jesenjeg dana su se venčali. Svadba je bila bogata i vesela.

Ubrzo je Ivana ostala trudna i niko nije bio srećniji od Stane. Konačno će se i u njenoj avliji čuti dečija graja.

Na izgled, sve je bilo lepo. Ivana je rodila zdravog i lepog sina. Dobio je ime Stevan, po Ilijinom ocu.

Tog dana se slavilo i u Ivaninoj i u Ilijinoj kući. Ilija je bio srećan što je postao tata.

***

Međutim, kao što kiša zamenjuje sunce, tako je i u životu. Ilija je sa društvom, koje je upoznao preko Ivaninog brata, igrao karte s vremena na vreme.

Majčino srce je to osetilo. Ilija je nekad gubio, nekad dobijao. Sada nije igrao u velike uloge. Stana je za Ilijinu strast okrivila Ivanu i njenog brata. Tada je izbio prvi veći sukob između snaje i svekrve.

– Mama, ja nisam kriva. Tako se Ilija i pre ponašao. Da nije bilo mog brata, on bi našao nekog drugog da ga uvede u to društvo kocke. Nemojte mene da krivite.

Ilija je branio svoju ženu i suprostavio se majci.

– Mama nije u redu da napadaš Ivanu, kada sam ja kriv. Ne gubim puno, ne ugrožavam porodicu, šta hoćeš.

Stana se posle tog saznanja povukla u sebe i gledala je samo unuka. Čekala je devojčicu, unuku, jer je Ivana ponovo bila trudna.

****

I tako je živela ova porodica. Sa povremenim svađama, sa dosta lepih dana. Kao i svaka porodica.

Ilija je imao dvoje dece i znao je da ne može sve da izgubi. Kontrolisao je sebe. Nije želeo da se svađa sa ženom i majkom. Decu je obožavao. Radio je dodatno još jedan posao pored zemljoradnje, Ivana se vratila svojoj profesiji medicinske sestre. Stana je čuvala decu.

S vremena na vreme, Ilija se kockao. Manje nego pre, ali ipak se kockao. Kocka je bila njegova neizlečiva strast.

KRAJ

****

Kockanje nije porok, ono je bolest. Zavisnost. Mnoge porodice pate zbog nje. Nisu u pitanju samo finansijska strana te bolesti, već i narušeni porodični odnosi. Ova zavisnost se danas leči, ali je lečenje skupo.

Nemojte pokušavati da okušate sreću u nekom kazinu ili kladionici. Tako se počinje.

Ukoliko volite da igrate poker ili remi, igrajte ga u društvu prijatelja ili porodice, bez ulaganja novca. To neka vam bude hobi. Samo nemojte dozvoliti da taj hobi postane strast. Ona je neizlečiva, jer i pored medicinske terapije, iskra strasti zauvek ostaje.

3 thoughts on “Neizlečiva strast, treći deo

  1. Važno je o ovome govoriti na svakom mestu. Imao sam priliku da mi se zgade karte, ali igrao sam iz zabave, a ne kockajući se. Deda je bio bolestan, vezan za krevet, a ja sam mu prekraćivao vreme. I da, sa dedom sam igrao i poker i remi.
    Jednu glupu zavisnost sam pregrmeo, koja je stala kad sam ja rekao da mora da stane. E, ali jednog deačka sam pokušao da otrgnem od kocke. Nisam uspeo, nažalost…

    http://sluhzaduh.wordpress.com/2008/12/20/veca-manja-veca-manja-iz-supljeg-u-bestraga/

  2. На помен картања у причи, уплаших се краја… Порок или болест због које је мој стриц остао сам, без игде ичега. Без породице, каријере, имовине… остала му је само чашица за утапање туге и кофер пун књига његовог оца. Лепа и поучна прича.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.