Neizlečiva strast, prvi deo

– Ilija sine, kad ćeš da se urazumiš? Oca si saranio, jel hoćeš i mene da se rešiš? Dokle sine ovakav život? Opustela mi kuća, od punog imanja skoro da smo prosjaci…

Majka je pričala, a Ilija je ćutao i onako mamuran posle neprospavane noći, pio jutarnju kafu. Gledao je u oblak dima koji je pravila njegova cigareta. Šta da joj kaže? U pravu je. Ali, TO je jače od njega. Poker, remi, tablići sa starim kockarima.

– Kada će se ovde čuti dečiji plač i dečiji smeh? Zar da umrem a unuke da ne dočekam. E, moj Stevo, ti ode, a ostavi me sa ovom pustahijom od rođenog nam sina.

Majka je takođe pila kafu i onako, više za sebe, kukala. Znala je da će večeras Iliji dati poslednji zlatnik koji je u amanet ostavio pradeda. I ona će dati još nešto i sutra i prekosutra, pa će posle prodati još jednu njivu da bi spasla svog Iliju od kockara-zelenaša.

Selo je ogovaralo, ali nju nije bilo briga za selo. Brinula je svoju brigu o kući i o Ilijinom neizlečivom poroku. Iako slabo obrazovana, znala je majka Stana da je kocka strast, kao ona ljubavna, Bože, prosti mi što ljubav poredim sa ovim zlom, mislila je u svojoj glavi.

****

Noć je pala na ravnicu. Svi su rano polegali, ujutru se ustaje, treba da se radi oko stoke i na njivama. Dva svetla ipak gore. Kuća u kojoj je bdela majka Stana i ona druga, na kraju sela u kojoj je Ilija delio karte sa ostalim drugarima po kocki. Noćas je dobijao. Bio je srećne ruke iako mu je majka jutros opet gunđala. Ništa, kupiće joj sutra novu maramu i sve potrebno iz dućana i za neki kolač, da vidi da on i donosi, a ne samo da odnosi.

***

Ujutru je Stana namirila stoku, skuvala kafu i onda je čula kapiju. Ilija ponovo nije spavao kod kuće. Ušao je u kuhinju sa punim rukama i velikim osmehom.

Majka je gledala svog jedinca. Lepuškast, crnomanjast, ne puno visok, ali dovoljno da bude viši od neke devojke. Ilija je sa takvim izgledom i sa pola završenog fakulteta u Novom Sadu, gubio dane kockajući se i ispijajući jedno po jedno pivo. I stomak je zbog piva počeo da raste.

– Doneo sam ti novu maramu, i kupio sam šta treba u kući. Evo i oraha i čokolade, da napraviš nešto slatko. Sutra je praznik, valja se da i kuće koje ne slave, imaju bolji ručak i kolače. Dobio sam sinoć. Neću ići večeras, ne mršti se molim te. Napraviću pauzu, obećavam.

– Dobro sine, kad ti tako kažeš.

Ipak, i te noći je išao u kuću jednog udovca kockara, u kuću u kojoj se kartalo do zore.

– Nastaviće se –

3 thoughts on “Neizlečiva strast, prvi deo

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.