Neizlečiva strast, drugi deo

Te noći se Ilija rano vratio kući. Sve je izgubio. I njivu, i zlatnik i sat dobijen od oca i poslednji dinar. Došao je kući sav izgužvan, polupijan i nervozan.

Stana mu je skuvala gorku kafu, i povukla se u svoju sobu. Znala je kada može da mu pridikuje, a kada mora da ćuti.

Ilija te noći nije spavao. Ujutru je bio mamuran, krvavo crvenih očiju otišao je da kupi hleb i bakaluk. Bio je praznik, crveno slovo, i nije tog dana hteo da ide u njivu. Sve vreme je ćutao, a posle ručka se povukao u sobu. Spavao je do narednog jutra. Stana je plakala i ćutala. Znala je da se nešto teško dešava u duši sina jedinca i nije htela ništa da pita.

***

Jutro je osvanulo obasjano suncem. Pravi proletnji dan. Ilija je pio kafu i počeo je da priča:

– Majko, znam, ovako više ne ide. Izgubiću i kuću, i gde ćemo onda ti i ja? Izgubiću i njivu od koje živimo i stoku i sve. Šta da radim, pomozi mi! Žao mi je očevog sata.

Stana je očima punim suza gledala sina i teško je uzdahnula:

– Nemoj ništa da obećavaš. To za početak. Drugo, šta ti misliš da mi ovde prodamo ovo što imamo, pa u drugom selu nešto da kupimo. Da se što dalje makneš od tih nevaljalaca.

– To sam majko i ja hteo da predložim. Samo se nisam usudio. Moramo zajedno da idemo da potražimo neku kuću i malo zemlje. Za nas dvoje dovoljno.

– Kako nas dvoje? Valjda ćeš da se ženiš i decu da imaš. Znaš sine kako bih ja volela da nam je avlija puna dece!

– Biće majko. Nemoj da me siliš na to.

I tako su razgovarali tog jutra i pravili planove za neku budućnost. Ilija nije spominjao kocku, a onda je i Stana ćutala. Nije htela da ga podseća.

****

Šest meseci kasnije, živeli su u drugom selu. Kuću su svoju brzo prodali, i brzo našli sličnu njoj, par sela udaljenu. Stana je želela da žive što dalje od onih kockara.

Bila je zima, jaka, sa snegom i mrazom. Jednog dana, vraćajući se iz šupe sa drvima, Stana se okliznula i pala. Počela je da kuka i doziva Iliju. Srećom pa je bio napolju, čistio sneg, pa je čuo. Brzo se stvorio pored nje. Uspeo je da je podigne, ali ona je kukala. Bolela je leva ruka.

Ilija je otrčao do najbližeg komšije koji ima auto i zamolio ga da odveze Stanu i njega do Doma zdravlja.

– Ne mogu ja da pomognem, to morate da idete u Novi Sad, ukoliko nemate prevoz idete našim sanitetom. Praviće vam društvo moja medicinska sestra Ivana, a ja ću Vam prethodno pružiti prvu pomoć. govorila je mlada seoska lekarka.

Na putu do Novog Sada, Stana je pravila bolne grimase, a medicinska sestra Ivana i Ilija su razmenjivali poglede.

– Nastaviće se –

1 thought on “Neizlečiva strast, drugi deo

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.