Nedostajanja

Zagrebi po površini srca, tu ćeš naći ranu koju si ti napravio. I pravićeš se da je nisi video, ni osetio.

Jednom si rekao da ti je žao što se nismo ranije sreli. Drugi put si me ubeđivao da je bolje što smo samo prijatelji.

Zašto o tebi pišem, zašto o tebi mislim kada te ne volim više?

Da li me ova kiša podseća na tebe? I noć bez zvezda sa jednom zvezdom u srcu.

Nedostaješ mi. Nedostaju naši razgovori, osmesi, slučajni dodirni. Nedostaju neki dani i nedostaju neke godine.

Dok dobuje kiša po prozoru, otvoriću prozor i suza će se pomešati sa kišnim kapima. Suza za nečim što nije bilo, što se nije dogodilo. A moglo je.

 

3 thoughts on “Nedostajanja

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.