Neću, ne želim, ne mogu

Ređala je negacije kao da slaže pasijans. Zatim je uzela papir i olovku i napisala razloge ZA i razloge PROTIV.

Bilo je više PROTIV, znala je to i bez pisanja. Po glavi joj se motala jedna rečenica “ On bi do sada našao drugu“, pa je i tu rečenicu sitnila na reči, na slogove, na slova, duboko je analizirajući.

Zašto umesto osmeha mora da ima odbrambeni stav? Zašto se bavi svim mogućim stvarima koje joj odvlače pažnju? Zašto je ljubav toliko komplikovana stvar?

Da li je ljubav stvar, ili je to osećanje, ono divno koje te tera da činiš ludosti?

NEĆU, NE ŽELIM, NE MOGU, NEMAM SNAGE…više da mislim o tebi. Zaključaću ovo poglavlje života i hrabro krenuti dalje. Govorila je samoj sebi.

Ali, zaborav ne postoji. To joj je i medicinski potvrđeno. OK, ali hoću dalje..

Hoću da nađem sebe u nečijim pesmama. Hoću da osetim da živim. Ili ipak, pomislila je, treba da samo životari i čeka susret na nekom boljem i lepšem mestu.

MOGU i ŽELIM, te reči treba da postanu mantra. Sve drugo je glupost.

Zaključan u jednom deliću srca, živeće kroz sećanje. Mora tako. Život treba da ide dalje.

****

I uzeću tvoj bol da i on postane deo mene, posvetiću ti pesmu, i pismo ću napisati..samo reci da ŽELIŠ, šaputale su reči stranca.

Pružila je ruke ka njemu, otvorila srca, zaboravila na negacije i hrabro krenula da ispisuje nove stranice svog života.

1 thought on “Neću, ne želim, ne mogu

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.