Ne volim…

Ne volim ljude koji hvale sami sebe. Govore za sebe da su dobri, plemeniti, pošteni, vredni…Zašto to oni rade? Lepše je kada nas neko pohvali i kaže za nas neku lepu reč. To onda ima veću težinu.

Ali, i kad hvalimo nekoga, ne treba da preterujemo. Ne treba praviti idole. Savršenstva ne postoje. Svi smo rođeni sa vrlinama, ali i sa manama.

Nervira me i ne volim kada vidim da neko nekoga preterano hvali. OK, mogu ja da volim osobu X i da o njoj imam najlepše mišljenje, ali ne moram stalno to da ponavljam. Ako ja volim osobu X mnogo, beskrajno mnogo i divim joj se, da li i drugi moraju da imaju isto mišljenje o toj osobi? Ne, naravno.

Ne volim što sam jednu osobu pretvarala u idola, odnosno što sam to stalno ponavljala kao papagaj. Ljudima sam se verovatno smučila. Smučila sam im se i ja, ali i ta osoba.

I dalje je ta osoba meni veoma dragocena, ali ćutim. Naučila sam lekciju, da je to preterano ispoljavanje emocija i ružno i nepotrebno.

Ne volim ni kada stvari ostanu nedorečene. Mada, tišina je nekada jača od svih reči.

Ne volim još ponešto…

Sa druge strane, postoji mnogo više onog- volim..

1 thought on “Ne volim…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.