Nato agresija-78 dana pakla, drugi deo

Pre petnaest godina, na današnji dan, bila je sreda. Običan dan, kao i svaki drugi, da nije bio početak pakla u kome smo živeli narednih 77 dana.

Uz prvu jutarnju kafu na poslu, slušali smo radio.

– Bombardovaće nas!

– Neće!

– I ako dođe do toga, trajaće samo par dana, videćete.

Hol ustanove u kojoj sam radila, tog dana je bio poluprazan. Gotovo da nismo imali posla. Šetali smo od kancelarije do kancelarije i jedina tema razgovora bilo je bombardovanje i gde su avioni NATO-a. U Avijanu ili su krenuli ka nama.

Popodne sam išla u prodavnicu koja je bila poluprazna. Kupila sam sardine i još neke konzerve. I dugotrajno mleko.

Uveče sam se spremala da gledam „Esmeraldu“. Umesto nje čuo se zvuk sirena. Program je bio prekinut.

Baba i deda nisu hteli u sklonište, ili kod komšija.

– Ako smo preživeli okupaciju, preživećemo i ovo, idite vi deco.“ Deda je bio odlučan.

Sirena se još čula. Na ulici sam videla ljude koji trče u jednom i drugom pravcu, ne znajući koje je sklonište bliže.

Mama i ja smo umesto skloništa izabrale restoran koji se nalazio u podrumu jedne poslovne zgrade, odmah iza moje kuće.

Večerali smo roštilj, pili kafu i vinjak kolu, pojeli i palačinke, jer je kuvarica bila srećna što ima nekome  da sprema. Vlasnik restorana, konobar, kuvarica, mama i ja. Izašli smo odatle kada smo čuli sirenu za kraj vazdušne opasnosti. Poneli smo večeru i za babu i dedu, a komšija-vlasnik restorana nije hteo da uzme novac.

– Rat je, jede se džabe u mojoj kafani!

Kod kuće smo se čuli sa sestrom koja je bila trudna. Ona i zet su bili u skloništu i sve je bilo u redu.

Kada se ponovo čuo zvuk sirene, otišli smo kod komšija u podrum. Tu smo u razgovoru dočekali jutro.

****

U petak mi je koleginica rekla da se javim načelniku. Pitao je za mene.

Smejao mi se kada je čuo da se panično plašim sirena i da prve noći nisam spavala, te da zato nisam došla na posao. Oprošteno ti je, rekao mi je ponovo kroz smeh. Pitala sam ga šta je to toliko smešno, a onda je umornim glasom odgovorio da se smehom bori protiv nervoze.

Svi smo dobili rešenja o ratnoj radnoj obavezi. Tog dana je održan i sastanak svih zaposlenih i rukovodstva. Dogovor je bio da radimo svaki drugi dan, tačnije da napravimo raspored sami između sebe, kako se ne bi ugrozio proces rada.

Prvih nedelju dana noći sam provodila u podrumu kod komšija. Kasnije sam bila zadužena da sedim u mesnoj zajednici, da dežuram kao i ostatak odbora mesne zajednice, zajedno sa vojnim rezervistima.

Mogla sam da dežuram kada sledećeg dana nisam radila. Sećam se i da sam pomagala u deobi bonova za benzin, tokom tih ratnih dana.

****

Te 1999.godine prvi put sam počela redovno da pijem bensedine. Strašno sam se plašila sirena i zvuka eksplozija. Takođe su me boleli izveštaji koji su stizali sa televizije. Pogibija male Milice Rakić, pogibija civila u Aleksincu, Nišu. Te noći kada je bombardovan Generalštab moji poznanici koji su radili u Skupštini grada Beograda, teško su ranjeni.

****

I danas mi je teško kada se setim pogibije radnika RTS-a i svih ostalih tragedija koje su nas tada zadesile.

Još dugo posle sklapanja mirovnog sporazuma u Kumanovu 10 juna, nisam mogla mirno da spavam.

****

Ne opraštam nijedan izgubljen ljudski život, posebno ne dečiji. Ne opraštam bombardovanje civilnih objekata. I ne verujem da je NATO alijansa sve ovo uradila zbog režima Slobodana Miloševića.

Da su hteli da skinu sa vlasti Slobodana Miloševića, mogao je neki strani agent da ga ubije. Nijedna od država koje su bombardovale SRJ nije pomislila na narod.  Za njih je svaki izgubljeni život bio „kolateralna šteta“.

****

Petnaest godina kasnije „teraju“ nas u EU i u NATO. Isti oni koji su te 1999.godine slali narod na mostove i svesno žrtvovali radnike RTS-a u Aberdarevoj ulici.

Kako se sklapa savez sa onima koji su ti uništili kuću?

*****

Neću i ne mogu da oprostim. Ne mogu ni da zaboravim.

Život ide dalje ali tragovi prošlosti ipak ostaju. Ta 1999.godina bila je najbolnija godina mog života.

2 thoughts on “Nato agresija-78 dana pakla, drugi deo

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.