Nasilje u porodici, četvrti deo

1994.  

Bilo je leto, prvo bez mog tate. Kada sa ove vremenske distance pomislim, možda ne bih ćutala o onome šta mi se dogodilo. Tati sam mogla da kažem sve. Rekla bih i mami i mojim prijateljima. Krivac bi možda bio kažnjen, a ja odrasla u stabilno emotivnu osobu. Ali, besmisleno je zamišljati „šta bi bilo da je bilo“. Moj život koji je posle tatine smrti počeo da se menja, tog leta je doživeo još jednu promenu. Bol i tugu koju sam tada osetila, osećam i sada.

Tog leta se otvorio kafić preko puta moje kuće. Sestra, moje, njeno društvo i ja bili smo redovni gosti.

Njega sam upoznala preko svog komšije i druga. Upoznali smo se na jednoj od žurki koje je moj drug pravio. Posle žurke i on i ja smo se raspitivali jedno o drugome. Bila sam sklona zaljubljivanju tada. Pubertet me je kasno uhvatio.

Te večeri bila je neka rođendanska žurka u kafiću. Zabavljala sam se sa sestrom i sa našim društvom. U jednom trenutku izašla sam napolje, jer mi je unutra bilo zagušljivo. Popila sam možda piće, dva, nisam bila pijana.

Stajala sam na ulici, pušila i tada čula korake iza mene. Bio je to on.

“ Hoćeš da mi praviš društvo, da odem po cigarete? Ovde su sve trafike sada zatvorene. “ i dan danas pamtim te reči.

Bio je trezan, nasmejan, prijatan. Nisam mnogo razmišljala, ušla sam u njegov auto.

Pustio je neku muziku i pričali smo o svemu i svačemu. Da nešto nije u redu, bilo mi je jasno kada je produžio niz Slaviju.

“ Gde idemo, eno dve, tri trafike! „

“ Idemo kod mene na kafu, i tamo jedna trafika radi, a i da se sklonimo malo od dima i gužve.“

Bilo mi je pomalo neprijatno, i činilo mi se da sam napravila grešku što sam uopšte ušla u automobil sa njim.

“ Živim sam, ne brini se, neće nam niko smetati. “ Pričao je dok je skretao u svoju ulicu. Izašli smo iz automobila, kupio je na trafici cigarete, a onda smo ušli u njegov stan.

“ Brinuće o meni, bolje da se vratimo! “ hvatala me je panika, kao da sam slutila da će nešto ružno da mi se desi.

“ Ma sedi malo, brzo ću te vratiti“ govorio je dok je sipao piće.

Piće sam odbila i doneo mi je čašu vode.

Iznenada, nestao je osmeh sa njegovog lica i postao je mračan i grub.

Na silu me je uhvatio za ruku i doveo do troseda. Naredio mi da sednem, a zatim da se skinem.

Ako budem mirna, možda neće biti grub, pomislila sam, ali moj jezik je bio brži od mojih misli. Počela sam da vičem da neću, neću, neću…

Vreme je stalo. Kroz maglu se sećam svog plača i njegove dreke. Nije bio zadovoljan. Uhvatio me je za kosu i rekao da se obučem. Brzo sam se obukla i zapalila cigaretu.

Gledala sam u pravcu ulaznih vrata.

“ A gde bi išla ovako noću, bez para? Sedi, ja ću da te vratim. I ako ikome zucneš da se ovo desilo, reći ću svima, i tvojoj sestri i mami i celom našem društvu da si frigidna i loša. “ Još je nešto pričao, onako cinično se smejući.

Nastavio je da me vređa i u automobilu, celim putem do onog kafića preko puta moje kuće.

Otvorio mi je vrata, izašla sam, dao je gas i otišao.

U kafiću se žurka bližila kraju. Kada su me pitali gde sam do sada, rekla sam da mi nije dobro. Vratila sam se kući. Dugo se tuširala. Nisam spavala te noći.

Da li je to bilo klasično silovanje ako nismo išli do kraja, ako smo došli do pola? Jeste, jer ja to nisam želela. Nikada ga više nisam videla. Od druga sam čula da je otputovao u Rusiju, da radi.

Taj događaj nikada neću zaboraviti. Uticao je na moje kasnije veze, na moju želju za slobodom, uticao je na strah od vezivanja, uticao je…loše..

NASTAVAK SLEDI

1 thought on “Nasilje u porodici, četvrti deo

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.