Naša priča

Naša priča, ima li ona svoj početak, ima. Nema svoj kraj. Bilo je pitanje dana, sata kada ću napisati i sa celim svetom podeliti sećanje na ljubav, ljubav koja je mogla da traje i dan danas, samo da si bio hrabriji a ja upornija.

Ne sećam se godišnjeg doba u kome smo se upoznali. Sećam se dugih razgovora preko MSN-a koji je tada bio popularan. Sećam se SMS porukica.

Noć me vraća u ono leto u kome smo tako kratko bili zajedno. U leto u kome sam bila živa. Srećna, vesela, puna pozitivne energije, zbog tebe.

Nemam nijednu našu sliku. A slikali smo se ta četiri dana koje smo proveli u mom stanu. Sami, ti i ja. Ljubav u nama i oko nas. Četiri najlepša dana mog života. Evo, to sada priznajem.

Možda si se uplašio jer sam bila navalentna. Možda nisi bio spreman za obaveze. Ma, nisam bila ni ja, ali je bilo lepo maštati “ šta bi bilo kad bi bilo“.

Bole ova sećanja, znaš. Bole jer si otišao i dugo nismo bili u kontaktu. Onda si rekao da nisi dovoljno dobar za mene, da mogu da nađem nekog ko je sličan meni. Plakala sam.

Onda si se pojavio porukom, pa smo razgovarali. Daljina nas je razdvajala.

I ponovo tišina, ona koja najviše smeta. Odlaziš u susednu republiku, to si sam rekao, da počneš novi život.

Krećem dalje svojim putem, ali te ne zaboravljam. U mom srcu koje je veliko postoji kutak i za tebe.

„Srećemo“ se na Fejsu, onda nestaješ. Nedavno dobijam jedan mejl od tebe. Počinjemo da se dopisujemo. Kažem da sam sama, i ti si sam. 

Daljine nas i dalje razvajaju, a šta nas spaja? Da li je to samo sećanje na ono leto?

Ovo je priča o nama, nema svoj kraj, ostaje nedovršena..Da li me još uvek voliš? Ne znam.

Da li te volim? Ćutim..neka to bude tajna..

6 thoughts on “Naša priča

  1. Најболније се оне приче којима се не назире крај. Кад нешто остане недоречено, недовршено, кад постоји могућност да твоја машта смишља заплете и расплете који се никад не остваре. Онда све много више боли него да је стављена она тачка. Коначна.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.