Napiši jednu ljubavnu…

Ali u njoj da ne bude tuge, nesreće, bolesti i patnje…rekao mi je neko jednom prilikom.

Prelistala sam, onako, na brzaka, moje priče. Uh..stvarno ima tuge, nesreće, svega pomalo. Ima i ljubavi na kraju. Kao u bajkama, dobro pobeđuje zlo.

  • Budim ljudima nadu, rekoh pravdajući se.
  • Ali, nema tvojih slobodnih priča, slobodnih, znaš kakvih…
  • Sloboda o kojoj pričaš rezervisana je za pravu kućnu atmosferu, i za pisce kao što je bio Bukovski.
  • Ti si čitala Bukovskog?
  • Jesam, naravno, pa ko još nije čitao Bukovskog?!
  • Suviše si fina u pričama, kao MirJam, romantika, patetika, cveće i sveće.
  • Možda neko i to voli!
  • Ne znaš to. Možda samo zavire u ova tvoja pisanija i neko klikne lajk reda radi.
  • Provociraš me da pišem nešto žestoko?
  • Aha.
  • Ah, pa tada će misliti da sam nekome ukrala tekst, da sam plagijator.
  • Probaj, ništa ne košta da probaš.

Napiši jednu ljubavnu..pevao je Kemal Monteno. Ostala je uspomena na njega.

Da probam neku žestoku priču, umesto tuge? Pa stvarno, ko će verovati da nisam plagijator?

Da li je sex dovoljan samo kao deo naše intime ili o njemu može i treba da se piše?

Da li žene koriste neke izraze i fraze? Hmmm…

Jedno je syber svet, drugo je blog.

Erotika i ja, fantastika i ja, triler i horor i ja- nisam iz tog filma.

Mada..neću reći ono- nikad..Jer “ nikad ne reci nikad“.

I čemu ovo noćno piskaranje?

Logično je. Preispitujem sebe, pitam i vas, vičem na sav glas 🙂

Može li jedna ljubavna da bude ispunjena samo srećom i uživanjima?

Ili je ljubav patnja, kao što je sreća skup trenutaka koje treba pamtiti i čuvati u srcu?

Da napišem jednu ljubavnu?

3 thoughts on “Napiši jednu ljubavnu…

  1. Mnoge tvoje priče jesu ljubavne, a to što nisu „žestoko ljubavne“ prosto je u današnje vreme osvežavajuće. Volim da čitam tvoje priče i unapred se radujem svakoj. Primećujem da u njima ima dosta ljudske nesreće i tuge, ali kako si i sama napisala, na kraju „Kao u bajkama, dobro pobeđuje zlo.“ To je ono što je mnogima potrebno u ovo današnje vreme. Nada da će na kraju sve ipak biti u redu. I ne mislim da je patetično da svaka priča završi hepi-endom. Prosto volim takve priče, mada bi ih neko nazvao bajkama. Šta fali bajkama? 🙂

  2. Mirjana, ovo je moj stil pisanja. Dilemu koju mi je stvorio taj razgovor, ti si lako razrešila i hvala ti na tome 🙂

    Volim da pišem priče koje imaju srećan kraj. A sve što prethodi tom srećnom kraju, to je život.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.