Naiđu tako dani

Znaš draga moja, naiđu tako dani kada mi se više ne živi. Kad se u mislima vratim u prošlost i ponovo proživljavam one strašne posleratne dane, i stvarno mi se ne živi, jer samoća zna ponekad i da ubija.

Gospođa Magdalena je pila čaj od nane i govorila je tihim glasom.

Sedela je u fotelji, koju je već načelo vreme..ali to nije smetalo staroj gospođi.

*****

Kada je počeo rat, u kući su se podelili. Jedan brat ode u partizane, drugi u četnike. Ja dete, ništa nisam znala a nisam ni smela da pitam. Otac je bio strog čovek. Trgovac, vlasnik nekoliko dućana na Bulbuderu. Nešto je stekao sam, nešto nasledio od mog dede, njegovog oca.

Majka beše tiha, mirna žena, članica Kola srpskih sestara. Retko se suprostavljala ocu.

U ratu izgubih  brata, partizana. Vratio se drugi brat, četnik. Tada, posle rata nastadoše sve naše nevolje, jer smo bili bogataši i neprijatelji države.

***

Eto, naiđu tako vremena kada se svega setim. Dušo moja, hoćeš da skuvaš još jedan čaj? Baš mi prija kao što prijaju i ovi keksići koje doneseš svaki put kad dođeš da me obiđeš i pospremaš mi kuću.

***

Posle rata oduzeli su nam sve šta smo imali. Smestili nas u sobičke neke, tek da imamo krov nad glavom. Brata uhapsiše. Otac se zatim razboleo i umro. Majka je dočekala da se brat vrati kući i živeli smo nas troje u tom malom prostoru. Ja sam završavala školu, brat je bio bez posla a mama je šila i tako smo dolazili do novca. Strašni dani. Nije mogla da predaje francuski u školi jer niko nije hteo da je zaposli. Sreća, pa je znala da šije. Ali često smo bili gladni.

***

Postadoh bibliotekarka. Da bih dobila posao morala sam da uzmem majčino prezime zakonski. Naše prezime je bilo obeleženo. Majčino nije. Tako počeh da radim u biblioteci. Još jedna plata u kući je mnogo značila.

Tu, u biblioteci sam upoznala Jovana, moju najveću i jedinu ljubav. Bio mi je kolega i nekako brzo smo se dopali jedno drugome. Nije tada bilo vodanja i šetanja kao danas, već brak brzo posle upoznavanja. E, sada ću ti reći šta nikada nisam oprostila bratu. Uništio mi je život.

Majka je bila nešto bolešljiva, brat se sam nametnuo za glavu porodice. I on je radio, ali ne kao pravnik već kao zanatlija. U zatvoru je izučio obućarski posao, pa se zaposlio. Građanska čast mu je bila vraćena malo pre toga. Nego, gde stadoh..ah, da..majka beše bolesna kada je Jovan došao da me prosi. Samo je na časak videla Jovana kada je ušao u sobu da joj se javi. Brat je vodio glavnu reč. Kada mu je Jovan rekao, onako usput, da je bio u partizanima, brat ga je izbacio iz kuće. Nisu pomogla moja preklinjanja da to ne radi, da ja Jovana volim i da je on dobar čovek. Brat mi je zabranio da se viđam sa njim.

****

U početku smo se krišom sastajali. Zatim sam odlučila da pobegnem od kuće. I pobegla sam. Šta, ne veruješ mi? Jesam dušo, zbog ljubavi se čini sve. Venčali smo se moj Jovan i ja odmah..ali..to ali uvek postoji.

Brat me je jednog dana pratio od biblioteke do stana u kome sam živela sa Jovanom. Ušao je za mnom u zgradu, i tek kad sam otključavala vrata stana čula sam njegove korake. Uđe on i u stan i poče da se dere i da me tuče.  Ubrzo zatim, vrati se Jovan iz prodavnice i kad me vide onakvu svu krvavu, uhvati se čovek za glavu i poče da vrišti. Brat ga je čekao. Izašao je iz druge sobe,krenuo da ga udari. Potukoše se njih dvojica, zgrada se orila od njihove tuče i svađe. U jednom trenutku brat izvadi nož..

******

Završio je u zatvoru, moj Jovan na Novom groblju. I majka je od tuge i žalosti zbog te nesreće umrla. Ostadoh sama.

Nikada više sa bratom reč nisam progovorila.

Nikada se više nisam udala.

****

Videh pre neki dan čitulju u novinama. Moj brat umro posle teške bolesti.

Skoro sam bila u crkvi. Svima sam im zapalila sveće.

****

Eto, dušo moja, takva je sudbina tetka Magdalene. Do penzije sam radila kao bibliotekarka. Družim se sa nekim koleginicama koje su takođe u penziji. Dođu mi i komšije. l dođeš ti. I nije mi loše.

Ali, naiđu tako dani, dani kao što je ovaj, sivi i prazni..i tada se setim svega..Zna samoća da boli..ponekad…I da ubija.

6 thoughts on “Naiđu tako dani

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.