Naftalin

„Naftalin“ tako ga je zvala. Podsećao je na one reči „kao iz naftalina“. Nije želela da koristi reč STARMALI jer se nije radilo o dečaku, već o muškarcu u najboljim godinama.

Upoznala ga je slučajno, i na prvi pogled je delovao sasvim okej. Ah, na prvi pogled. Zna taj pogled da prevari.

Malo kasnije je pomislila da je čudan. Udvarao joj se kao oni muškarci iz pedesetih i šezdesetih godina prošloga veka. Bilo je zanimljivo slušati taj način udvaranja, ali vremenom je počeo da smeta.

I izgled i garderoba i celokupno ponašanje podsećalo je na starca od devedet tri godine, a imao je zapravo tek četrdeset dve.

U sebi, ne govoreći glasno, dala mu je nadimak „Naftalin“. I ostao je taj nadimak do dana današnjeg.

Nije ona bila neka atraktivna cica, fensi densi ženica. Ma jok, bila je sasvim obična, ali i lucidna i puna poleta i energije. Onoga šta je falilo Naftalinu.

Odbila je vezu sa njim. Spoljašnji izgled bonus garderoba nisu bili presudni za njeno NE.

Problem je bio drugačiji. Njegovi stavovi, ponašanje, razmišljanje. Njegova želja da bude ušuškan u svojoj čauri, bez imalo želje da bude deo savremenog sveta.

Vremenom je svaki razgovor sa njim nervirao. Njegovo sebično JAPAJA…razgovori o doktorima, bolestima, lekovima. Ej, gde mu je mladost, energija, želja? Nema je. Ne postoji.

Znao je da priča a retko je slušao. I kada je slušao, bio je zapanjen njenim pogledima na svet. Njenim žargonima, njenim smehom.

Nije ona bila super optimista, niti je živela dolce vita, ali, za razliku od njega, bila je deo savremenog sveta.

Naftalinu to nije bilo jasno. Navikao je na razgovore o bolestima, o doktorima..i govorio je rečnikom starca od devedeset tri godine.

Smejala se sebi što gubi vreme na njega. Ali, osećala je i tugu što postoje takvi ljudi. Mladi a stari, prestari.

Nije znala kako da kaže da joj ne prijaju takva ćaskanja. Da je ne zanimaju doktori i bolesti iako je sama imala neke boljke preko kojih je ladno prelazila. Bez uzbuđenja i želje da priča o njima.

Na sreću njenu, on je prekinuo sve. Naljutio se što ona neće da ga prihvati takvog kakav je. Što odbija da prizna da je i „ona u godinama“ i što se ne ponaša kao on.

Laknulo joj je. Od trenutka kada je prestao kontakt sa njim vratila se svojim veselim drugarima koji su joj nedostajali.

Naftalin je gušio. Crpeo je energiju.

Danas je ona i dalje sama. Ali je srećna. Zadovoljna što može da pokaže da je normalna uprkos lucidnim idejama. Zadovoljna što nije postala starica u svojoj četrdeset i nekoj.

Ha, pa u najboljim je godinama.

I zna da će ubuduće izbegavati likove koji podsećaju na Naftalina.

On je i dalje u svom svetu. Životari učauren. Ne postoji osoba koja bi pomogla da ga izvadi iz te čaure. Neka ga tamo..neće ona o tome da misli.

Ima hiljadu ideja i pregršt informacija o kojima mora da misli. Jer nema devedeset i neku već čerdeset i neku.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.