Na Veliki petak

Moja blog i fejs poznanica Meri odlučila je da vodi beleške 183 dana, u kratkoj ili dužoj formi.

Mene reči ne slušaju kao nju, tako da ne smem da se upustim u avanturu svakodnevnih beleški. Pišem ja s vremena na vreme pravi dnevnik, ali to su crtice iz mog ličnog života i života meni bliskih ljudi. Verovatno ne bi bile zanimljive te beleške široj blogerskoj populaciji i čitaocima.

Razmišljala sam da, uoči ovog Vaskrsa, velikog hrišćanskog praznika, počnem sa vođenjem dnevnika ishrane iliti dnevnika moje „dijete“, Od trećeg aprila pijem svakog jutra limunadu sa jednom kašicicom meda, a od toga dana uzimam dva puta dnevno đumbir, ren, limun, cimet i med- kao smesu koja nije baš ukusna, ali je dijeta koju sam pronašla na netu.

Ne verujem da bi bilo zanimljivo moje svakodnevno jadikovanje. Posle praznika počinjem i turu fizikalne terapije koja će osim kolenima značiti i mojoj težini.

Dakle, neću kopirati Meri-Majsku, mada je ideja divna. Uživam dok čitam njen blog. Reči klize, pretvaraju se u divne rečenice. Ja, ponoviću, nisam toliko vešta.

Nedostatak inspiracije me drži već neko vreme. Možda mi pokazuje da treba da stanem sa pisanjem. Možda sam već sve teme obradila u svojim pričama, možda…A možda je i proleće „krivo“ što mi misli lete na sve strane.

Ne, nisam se zaljubila, mada bi to volela.

Jednostavno, „zarobljena“ sam dobrovoljno u srednjem veku sa Gordanom, glavnom junakinjom knjige Marije Jurić Zagorke. Volim tematiku koju obrađuje Zagorka.

Juče sam na jednom kiosku kupila četiri knjige, svaka je koštala 299 dinara. Kada sam došla kući listala sam ih i shvatila da sve te knjige obrađuju srednji vek. Mene mame te priče o dvorovima, dvorskim intrigama, kraljevima, spletkama.

Moram da kupim i „Ričardovu kraljicu “ Filipe Gregori i tako upotpunim svoju biblioteku. Imaću ceo komplet Filipe Gregori.

Ne pišem jer pasionirano čitam. Čekaju na red još ranije kupljene knjige iz moje kućne biblioteke.

Otkriću vam tajnu- nikada ne kupujem samo jednu knjigu. Megalomanski kupujem. Na kredit sam kupila devet knjiga. Ove četiri juče sam kupila na brzinu. Rešila sam da sebe i mamu častim za Vaskrs.

I tako, ovih dana čitam, šetam po kraju, kupujem za praznik ( živele kartice i čekovi ), šetam po kraju i nisam zadovoljna svojim tekstovima na ovom blogu.

Izuzetno sam samokritična i stroga.

Odoh u krpice, da čitam i da sanjam.

Moja preporuka za sve vas- ukoliko želite i imate mogućnost kupite poneku knjigu na kiosku. Knjige su mahom iz izdavačke kuće Vulkan.

Lepo provedite najveći hrišćanski praznik, dan Vaskresenja Gospoda Isusa Hrista.

5 thoughts on “Na Veliki petak

  1. Obozavam citati i drago mi je kad vidim da nisam jedina koja kupuje vise knjiga odjednom. Ponekad sama sebi ne dam da udjem u knjizaru, znam kako ce se zavrsiti 🙂

  2. Dala si tol’ke pare za knjige? 4×299???? Leleeee, za te pare mogla si da odeš u Knez, pojedeš, popiješ i mazneš knjige iz biblioteke 😀

  3. Draga, ne brini, ja sam projekat pokrenula da bih sebe pokrenula – da bih u nečemu bila istrajna i da mi nešto bude tačka u danu. Ti divno pišeš, i mnogo volim da čitam tvoje tekstove, a to što nekad nema inspiracije, jeste takođe dobra inspiracija. O čemu bi mogla da pišeš?
    1. krećeš na rehabilitaciju (ili tretmane) – piši o svojim iskustvima – čekaonica, sestre, kako to utiče na tvoje koleno…
    2. daj sebi zadatak da jednu knjigu nedeljno predstaviš
    3. upoznaj ljude sa akcijama u vezi sa knjigama
    4. piši o toj ljubavi koju čekaš, koja je možda tu, samo joj treba otvoriti vrata ili odškrinuti prozor…

    Piši… i znaj da ima mnogo nas koji te rado čitamo <3

  4. @Aprilia29,znam kako je to kad zabranjuješ sebi da uđeš u knjižaru 🙂
    @Labilna, sa zadovoljstvom kupujem knjige, šta ću kad ne znam i ne volim da kradem :)))
    @Majska, hvala na ideji.

  5. Ja ne merem da namećem sebi zabrane jer nemam kreditne kartice 😀 međutim, kad imam nešto u novčaniku, buljim strogo ispred sebe, ne d’o Bog da uđem u knjižaru… Ali zato nekad kod uličnih prodavaca ne mogu da se ne izdržim jer su: 1. mnogo jeftiniji; 2. nađu se rariteti koje ne mogu da nađem nigde drugde. Doduše, u Laguni i Vulkanu me ništa posebno i ne privlači (pisala sam o svom stavu o trenutno popularnim romanima i tamo nisam videla ništa posebno što bi mi privuklo pažnju, da bacam pare čak i na ono što bih pročitala samo jednom – neću, pogotovo ako mogu da uzmem iz biblioteke), ali za neke knjige zaista nisam žalila novca, iako su oni meni nudili bedu za neke komplete knjiga koje sam htela da prodam, Npr. imam 2 istovetna kompleta Crnjanskog, jedan kupljen pre mog rođenja, drugi „nasleđen“, tj. uzela sam ga sa gomilom drugih knjiga kad je umro rođak koji nije čitao ništa sem sportske rubrike u novinama, ali je tad bilo u modi kupovati „knjige na metar“, pa je kitio stan knjigama da ljudi misle da je boga pitaj kako načitan. Sad samo mi zauzima prostor na polici i skuplja prašinu, i za ceo komplet – taj „nasleđen“, videla sam da one knjige nisu čak ni otvarane, onaj trgovac nije hteo da čuje da da više od 700 dinara, a za toliko sam kupila jednu knjigu, gadno raskupusanu, pročitanu verovatno 100 puta, jedva istresoh prašinu iz nje i još kad sam uzela da čitam vidim da pola stranica fali… U svakom slučaju, mogu samo da te posavetujem da više pažnje obratiš na te ulične prodavce, vidim i kod njih poplavu Laguninih i Vulkanovih izdanja, onih skupljih knjiga – ljubavni, „erotski“, krimi romani i sl., koji se pročitaju jednom i izgustiraju, a u knjižari koštaju po hiljadu-dve, pa posle ljudi verovatno prodaju jer znaju da nisu kupili klasik, pa da se s vremena na vreme vraćaju toj knjizi i ostavljaju deci u amanet i bezveze im zauzima prostor, a prodajom knjige uličnom preprodavcu zarade bar za sendvič 😀 i svima lepo. Samo neke knjige definitivno treba pošteno istresti od prašine pre unošenja u stan, a onda bar korice i „spoljni deo“ prebrisati vatom natopljenom alkoholom 😀

    A oko pisanja – znam šta je nemati vremena 😀 ali nemoj da ti pisanje „stoji“ nauštrb toga što misliš da nisi kvalitet. Niko od nas nije Hemingvej, samokritika je ispravna stvar, ali ne u toj meri da te sprečava da pišeš. U krajnjoj liniji, kome se ne sviđa neka ne čita i mirna Bačka. Nadam se samo razlog nepisanju nije obeshrabrenje zbog nečijeg hejterskog komentara :/ da ti tekstovi ne vrede ničemu, ne bi ljudi obraćali pažnju na tvoj blog. Imaš uvid u statistiku pratilaca, komentara, lajkova, čitanja bloga, tako da dok ima ljudi koji čitaju tvoje tekstove i čekaju nove – piši, ili, što bi rekla moja mama – „nemoj da te sanjam“ 😀 😀 😀

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.