Na kraju će sve biti dobro, prvi deo

I tako veliš,  oćeš da pišeš o meni priču..posmatrao me je kroz oblak dima  tek upaljene cigarete. A šta je to u mom životu interesantno?  Možda ovaj sadašnji život ili onaj od pre? Nisam ti ja za priče. Ko bi o meni čitao? Tek poneki tvoj prijatelj. Ili niko. A i ceo svet da čuje moju priču, šta mi vredi? U se i u svoje kljuse. Na kraju će sve biti dobro, to ti ja sada rekoh, a ti zapamti ako hoćeš.

Uzeo je štake i polako se prebacio sa stolice na krevet.

–  Znaš, boli me ova noga iako je nema! Čudo jedno kako može i da svrbi ponekad. Ajde onda da počnemo to tvoje pisanije. Milosava, Mico moja, jel si skuvala kafu?

– Jesam Rajko, baš kakvu ti voliš, gorku bez truna šećera. E moj Rajko, život ti čemeran, oćeš i kafu od čemera napravljenu. Evo, poslužite se. Proletos sam kuvala slatko od šljiva, to moj Rajko najviše voli, a vole i deca kad nam dođu. Deca od drugog sina, znate. Imam dve zlatne jabuke. Dečaka i devojčicu. Babini anđeli, tako ih ja zovem.

– Ako ste umorni, da dođem ja sutra? 

Neka, dobro mi je. Pa samo se odmaram. Viš da ništa i ne radim. A Milosava će da kuva ručak. Ne voli ona da ja pripovedam sećanja. Žensko, odma suze na lice navlači.

****

Zovem se Rajko. Prezime nije ni važno, nisam u policiji da me legitimišu. Imam sedamdeset godina, ženu Milosavu, dve godine mlađu od mene. Imam sada samo jednog sina, jednu snaju i od njih dvoje divne dečice. Imam ovaj kućerak, dobijen od opštine kao privremeni smeštaj, a u njemu sam evo već dvadeset i jedna godina. Imam i psa Džekija, mešanac je.

Rođen sam u jednom malom bosanskom selu. Otišo sam iz njega pre četreset i kusur godina. Radio na železnici u Kruševcu. Iz Kruševca došo u Beograd. A, da, bio sam skretničar vozova. Oni su bili moj život, posle žene i dece. Mislim, vozovi. Nogu sam izgubio u jednoj saobraćajnoj nesreći. Trebali smo da idemo iz Beograda na Zlatibor, šef, neke kolege i ja, da vidimo tamo tu neku staru prugu. Al zadesi nas nesreća na samom autoputu. Jedan kolega i šofer poginuše, šef i ja zadobismo teške povrede. Ostali povređeni isto. E, tada sam penzionisan. Dobih od mojih sa posla stan, fin, dvosoban, na čuvanje. Tako mi rekoše. Sinovi već odrasli, momci bre, i srećni oni, srećna Milosava, pa srećan i ja. Pomislio sam, bar sam ih skućio ovako bogaljast. Al, neće ni sreća na sirotinju. Bira ona neke bogataše. Čuvali smo i živeli u tom stanu par godina. Kad jednom, dođe ti neki novi direktor iz mog preduzeća bivšeg, pa reče da ispraznim stan, bio mi je dat na čuvanje. A u to vreme izbi i rat. Ovaj novi.

Tu Rajko stade sa pričom. Suza mu kanu, i on je krišom izbrisa. 

Milosava donese kuvano vino, napolju je padao sneg, idealno vreme za kuvano vino.

Krenuo sam ti ja od kraja, niko neće da shvati onda ništa. Briši sve to, i nemoj samo ono gde sam rođen. Oću malo da ti pripovedam i o detinjstvu, da bolje shvatiš, i ti i tvoji čitaoci.

U tom malom selu sam se rodio. Rano ostao bez majke. Kad mi je bilo pet godina. Otac doveo drugu ženu, i ona nije tela da radi na njivi a ni  ostale seoske poslove. Tako sam ti ja radio sve sa ocem, a ona je kuvala i spremala kuću. Nije me baš volela, pogotovo kad su se rodili prvo ćerka, pa zatim sin. Moji sestra i brat. Nisam završio tamo srednju školu zbog tih seoskih radova, a nije ni bilo para. Troje dece, još maćeha imala svoje prohteve i tako ti ja ostadoh sa osnovnom. Znam da čitam, pišem, računam. Niko nije mogao u prodavnici da me prevari. Ali, hteo sam da odem odatle. Smetao sam, teli su oni da se prošire po onoj staroj kući, a otac se nije bunio,

Tako ja slučajno stigoh, trbuhom za kruhom u Kruševac. Grad bre u odnosu na ono moje selo. Sažali se neka tetka, majčina sestra, pa me uze da stanujem kod nje, dok se ne snađem. Upisa me vanredno u školu i tako se ja posle zaposlih na železnici. Tetki sam davao celu platu. I ona beše sirota, malu penziju joj ostavi teča.

Tu, u Kruševcu, na korzou sam upoznao Milosavu. E, sad stani, umorih se, a vidiš već je kasno..a imam baš mnogo toga da ti pričam. Da vidiš kako ljudi žive, i sve prežive..i na kraju će biti sve dobro, ja ti rekoh..

– Nastaviće se – 

6 thoughts on “Na kraju će sve biti dobro, prvi deo

  1. UUUUUUU, GDE NADJO OD TUGU DA ČITAM U RANO JUTRO…..ne, ne vičem, samo….čekam raj – neću brišem grešku, samo ću dodam , taj, epiend….

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.