Na kraju će sve biti dobro, peti deo

E, muke moje, hoćete li ikada prestati? Napravismo mi svadbu Slavku, maj mesec, toplo, lepo. Došli su i moji brat i sestra po ocu, i Milosavin brat. Svi veseli, srećni, ma lepota. Krunisaše oni taj brak i ja sam verovao da će trajati kao Milosavin i moj.

Kad eto ti Slavka, ne prođe ni tri meseca. Hoće čovek razvod. Kaže, žena neće da imaju decu, ne voli ih. Au bre, kakva je to žena koja ne voli decu? Rospija. Nemam ti ja mira nikad. Dadoh Slavku ono malo ušteđevine koju sam ostavljao sa strane, od para koje sam dobijao kao invalid kome treba tuđa pomoć. Da se razvede, nije imao od plate para da se razvede.

Gunđa Milosava, psuje i snaju i Slavka što je bio tako naivan. Ja ćutim i jedem se u sebi. Muke moje ne prestaju. Šta sam ja to Bogu skrivio pa me stalno nađe neka nesreća?

Slavko ćuti, kaže vratiće mi pare kad uzme neki kredit, a ja znam da neće. Ima tu platu i ne može da plaća stan sa njom i još meni da vraća dug. I što bi mi vraćao kad mi je sin. Red je da roditelji pomognu deci kada su u nevolji.

Milosava gunđa jer je htela od tih para da kupi neke stvari, da okreči kuću i napravi novu ogradu. Ja joj kažem -ćuti ženo, biće para a na kraju će sve biti dobro. Ne veruje ona meni.

Dođe jesen, Milosava plati svoj deo i odosmo u banju. Ja sam banju dobio preko socijalnog. Lepa Sokobanja, šetalište, terapije dobre, a sve jeftino. Rekao sam Milosavi da ćemo ubuduće stalno ići u tu banju.

Planirali smo da ostanemo dve nedelje u banji, tako sam dobio od lekara i od socijalnog, kad eto ti osmog dana zvoni meni ono čudo od mobilnog telefona. To mi kupio Slavko za rođendan. Zove nas baš on. Našao novu devojku i hoće da je ženi.

Crni sine, pa tek si se razveo, šta sad opet hočeš? Ništa. Vratismo se mi u Beograd, da vidimo šta se to dešava.

Milica hoće decu. Tako mu se zove devojka kaže. A i ja bih decu. Šta mislite o jednom boljem ručku? Neće ni Milica svadbu. Sasuo nam on te reči u jednom dahu.

Milosava vrti glavom, i na kraju obeća da će praviti dve torte, reformu duplu i neku doboš tortu ili neku sa lešnicima, to Slavko voli. Ja opet ćutim, vidim da me niko ništa ne pita.

I tako se moj Slavko oženi po drugi put. Ovog puta snajka ostade trudna posle Uskrsa. Svi srećni, a ne znamo šta će ona roditi. Nije htela da pita lekara.

Prođe devet meseci i još neki dan i nama jedne noći zazvoni telefon. Sin! Moj prvi unuk! Zvaće se po meni -Rajko. Ja se istopio od sreće i napio posle dužeg vremena. Otišli smo na babinje sa pogačom, piletinom i tortom, kako običaji nalažu. Beba slatka, mala, kao pufnica jedna. 

Nastupi konačno mir u mom domu. Opet sam uštedeo i Milosava kupi nove stvari za kuhunju, sredi kapiju, ili ogradu kako već se zove i kuća nam zablista.

U četvrtoj godini braka Slavko dobi devojčicu. Dadoše joj ime po Milicinoj majci Veri. Opet babinje, mali Rajko srećan što dobi seku, mi zadovoljni baba i deda.

Eto ćero moja, takav je moj život. Ispričah ti sve redom, od samog početka. Nije bio lak to život, nije ni sad. Stižu me godine, i Milosavu i mene, ali živimo nekako. Trudimo se da budemo srećni onim što imamo i što nam Bog dade. Tačno, uzede nam Milutina, al dobismo dva anđela, dvoje unučadi. Čujem da je na putu i treće. Sad znaju da će biti dečak. Zvaće se Milutin. Meni srce na mestu.

Rekoh li ti ja da će na kraju sve biti dobro? Na svet će opet doći Milutin, da nastavi našu lozu. A tu je još jedan Rajko, da ga savetuje kao stariji brat. I Vera da Milutin nikad ne izgubi veru u život. Nedostaje još samo Nada, ali nećemo da jurimo decu. I ona se bore za život. Slavko postade vlasnik neke prodavnice, planira i da proširi posao. Ako, ima za koga da se bori i nek imaju novaca, treba im za decu, a i što da ne žive bolje nego što smo živeli Milosava i ja. Planiraju da kupe i stan. Ako, ako, da se ne potucaju kao mi.

Ovo ti beše priča o jednom običnom životu, o životu običnog malog čoveka.

Neka čita narod ovu priču. Bolje nego da čita šta one zvezde Granda rade. To Milosava i ja ne gledamo. Milosava iz lokalne biblioteke donosi puno knjiga. Nikad nije izgubila tu volju za knjigama. Da, nek čita narod kako život zna da bude gadan, a na kraju, na kraju će sve biti dobro. To poruči svima koji sada pate, koji se nerviraju, koji se jedu zbog sitnica i nekih krupnih stvari.

Na kraju će sve biti dobro, to im reci, a veruj i ti u ove reči. Pomažu te reči kad imaš neku nevolju u srcu, duši, neku  brigu.

KRAJ 

8 thoughts on “Na kraju će sve biti dobro, peti deo

  1. Da, Neca je sve već rekla. Hvala ti, Radice na toploj životnoj priči običnog čoveka, zaista sam se uželeo glasa normalnih, nedegenerisanih ljudi.

    1. Hvala tebi Ironije, Bane, na komentaru. Drago mi je što ti se priča svidela, tebi koji pišeš milion puta bolje od mene 🙂

  2. „Da, nek čita narod kako život zna da bude gadan, a na kraju, na kraju će sve biti dobro. To poruči svima koji sada pate, koji se nerviraju, koji se jedu zbog sitnica i nekih krupnih stvari.“

    Hvala za lepu pricu i poruku koja daje nadu :OK:.

  3. „Ovo ti beše priča o jednom običnom životu, o životu običnog malog čoveka.“
    ja bi dodala malog ali VELIKOG čoveka….Rado, prelepo napisano, i dok čitam kao da sam akter sa njima… Hvala Ti….

  4. Радо,
    хвала ти за ову причу. Тако лепа, тако реална, тако тужна, тако на моменте сурова. Права животна. Сачињена од среће и туге. Указује на оне истинске животне вредности, оно чему треба тежити, оно што треба неговати.
    Дивно!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.