Must have

    Dođe red i na njih. Na must have lady..o svemu sam pisala, njih sam preskakala. Noćas mi se o njima piše. Srela sam juče jednu must have lady. Ne poznajem je. Videh je u tramvaju. Oblak nekog skupocenog parfema širio se oko nje i mešao sa mirisom belog luka koji je pre polaska od kuće jeo neki dedica, par sedišta dalje od mene. Must have dama iliti lady ( da sve bude na engleskom ) nervozno je okretala glavu od dedice. Negde na Slaviji, čula se melodija telefona. Neki sentiš. Pogledah okolo i videh dotičnu kako se javlja. Bila je vrlo glasna i prepoznah po naglasku da nije odavde. Jednom rukom je držala mobilni, u drugoj joj je bio kišobran u duginim bojama. Nespretno je vratila mobilni u svoju pink tašnicu.

Ah da..izgledala je kao da je krenula na neku večeru, svečanu..usred dana. In čizme, moderan mantil, otvoren kako bi se videla firmirana garderoba iz „Delta sitija“. Crna, dugokosa, mršava, jako mršava. Ma nisam ljubomorna, neka nje mršave, nego ona je baš mršava ako kapirate šta hoću da kažem.

Naiđe kontrola kod Pravnog. Pokazah tu famoznu BUSPlus karticu, reče mi kondukterka hvala, a iza sebe čuh glas must have lady „Čekajte da nađem“ i nađe ona karticu, kondukterka proveri i priđe automatu za poništavanje kartica. „Drugi put otkucajte kartu!“

Stanicu, dve kasnije, videh da je dama sišla. Borila se da otvori kišobran jer je u isto vreme telefonirala. A kiša je padala i padala.

***

U čemu je fora da se bude must have? Da li svi treba da budemo must have, i da li to možemo? Možemo, i za nas punačke ima garderobe koja je baš, baš fensi. Zamišljam grad po kome šetaju must have devojke, žene i must have momci, muškarci.

Jedna uniformisana gomila. Svi zagledani u svoje mobilne, ne paze na semafore. Prezirno gledaju nekog ko slučajno još nije postao must have. Sastaju se u fensi kafićima i po dva sata ispijaju jednu nesicu sa šlagom i obavezno naručuju tiramisu jer je i on must have. To im je jedino slatko zadovoljstvo, šlag i tiramisu. Inače se zdravo hrane i vežbaju u fitnes centrima.

Kakav bi to život bio? Ne mogu sebe da zamislim tako uniformisanu. I ne žudim da budem must have, kako bih u nekom takmičenju rekla „oro“ i završila na „Farmi“.

Ma nema šansone. Više volim da budem out. Ne razmišljam da li ću izgubiti skupoceni mobilni. Ne moram da idem svake nedelje kod frizera, pedikira, manikira. Ne moram da trpim dugo sedenje-ležanje kod kozmetičarke. Ja to kod moje kozmetičarke brzo završim, kad idem jednom u mesec, dva dana. Ne moram da imam in kišobrane. I ono najvažnije-ne moram da čitam „Svet“, Skandal i ostale tabloide da bih bila u toku.

Da, više volim da budem out. Kod kuće sedim u komotnoj trenerci, čitam ili gledam neku dokumentarnu emisiju na kablovskoj. Kad negde idem obučem se pristojno. Znam kako da se obučem za svečane večere a kako za grad kad idem da obavim neki posao. I ne širi se oko mene skupoceni parfem, Dove dezodorans je dovoljno dobar za mene. Angel za neke posebne prilike, ali Angel ne spada u must have parfeme.

Dok mi dobuje kiša po prozoru, mislim i na ove must have komšinice. Nikome se te ne javljaju. Jedino Vendi koja je VIP, ma šta o njoj mislili, zna da stane, pita kako sam, kaže dobar dan i ne ostavlja đubre na stepeništu već ga uredno baca u kontejner.

Must have komšinice rodile su i must have decu. Volim da svi imaju, nisam zlonamerna, ali šta će biti sa tim komšinicama i njihovom decom ukoliko im se stranka na vlasti pomeri sa te vlasti i kad ne budu imale više platu po hiljadu evrića? Pitam se, pitam se.

Dosta sam se pitala. Nek te dame budu i dalje dame, nek su žive i zdrave, ja imam svoj izgrađen, mali svet u koji puštam samo odabrane. I čitam, čitam, gutam knjige a one neka i dalje čitaju magazine iz kojih crpe sve savete kako postati starleta i slične stvari.

Must have lady i ja dva smo sveta različita, što otpeva neki narodnjak..Sorry što ne znam ko i kako se pesma zove, ne slušam tu vrstu muzike..pardon, slušam na silu kad je puste komšinice i komšije, i to do daske. Jednom sam pozvala komunalce jer se takva muzika slušala u četiri ujutru. Više neću. Ubuduće ću glasno pusti Partibrejkerse, EKV ili mog Vivaldija i njegovu „Jesen“..pa da vidimo ko je bolji i glasniji.

I neću ih prijaviti kućnom savetu, jer i sama ratujem sa njima 🙂

12 thoughts on “Must have

  1. И ја више волим бити аут, посвећена својој породици и неколицини правих пријатеља!
    Знаш, мени је понекад тих „must have“ жао… Ако разумеш шта хоћу да кажем 😉

      1. Armani Acqua di Gioia (na prvom mestu, uvek prisutan i najcesce koriscen)
        Dolce&Gabbana The One
        Burberry London (onaj sa krpicom na bocici)
        Jil Sander Sun (toaletna voda, jer ne postoji parfem)
        A sad neka starija ekipa:
        Dolce&Gabbana light blue
        Donna Karan Cashmere Mist

      2. Dolce&Gabbana light blue – to sam davno dobila za rođendan, super je parfem..možda sam imala i ove druge, jer sam ih dobijala i odmah davala sestri-tj sama je uzimala 🙂

  2. Кад год бих видела те ултра-мега-гига модерне персоне како у возилу јавног превоза машу својим скупоценим телефонима, фирмираном гардеробом и ситницама останемо ми нејасно шта траже у јавном превозу. Ако већ имају новце за фирму, негде ми је логично да имају или своја кола или новце за такси.
    А тих „must have lady“ је све више…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.