Muke moje niko ne zna

Umorna sam kao pas. U stvari, kao tri psa. Cele ove nedelje šetala sam iz banke X u banku Y.

U banci X tražila sam uslugu za koju mi je neki službenik C rekao da on ne može da donese odluku sam, već mora da se pita viša istanca. To je bilo pre desetak dana.

U ponedeljak, kao zaljubljena šiparica buljila sam u telefon i izgovarala mantru „zovi me, zovi me“. Da, želela sam da zove službenik C i kaže može li da mi se pruži usluga ili ne. Telefon je ćutao.

Tog popodneva sam tražila po netu novu banku, i našla je. Zakazala prijem.

I tu počinje „igranka “ sa bankom X koja se tek danas popodne uspešno završila.

U banci Y dobih sve što sam želela, i više od toga. Ali, bilo je potrebno da dobijem papire iz banke X.

Četiri dana sam išla u banku X, i bili su ljuti kao Mice ubice što gube klijenta. Vraćala sam se po dva puta za još jedan papir.

Danas napokon ugasih račun tamo i beše ono- sreća, sreća, radost, ALI…

Kao peMzijoner odem u PIO. Službenica fina, gleda ona papire i kaže da joj je žao, ali banka X mora da ispravi nešto. Pojavila se greška.

Muke moje niko ne zna. Umorna i ušmurana odem po x-ti put u banku X.

Dočeka me ćerka Mice ubice, kulturiška varijanta, i kaže- ne može, šta da napišem…blabla.. Gledam je i kao nekadašnji opštinski ćata koji zna da piše potvrde, uverenja i ostalo, kažem šta da napiše. Otkuca ona to, ispečatira i lepo se pozdravismo.

ALI!!!! Na vratima banke X ja vidim da na potvrdi nije moje ime! Matični broj jeste moj, adresa i ostalo, ali ja nisam Persa Persić.

Vratih se do službenice, rekoh kako se zovem, i da to mora da ispravi..uhvati se za glavu, ja joj kažem da sam bila opštinski ćata, da sve razumem i odradi ona ponovo tu potvrdu. Sa tačnim podacima. Pozdravismo se fino a ja u sebi pomislih „daleko vam lepa kuća kad ste tako spori i niste efikasni „.

Stvarno, muke moje niko ne zna.

Ovim dajem svečano obećanje samoj sebi da više neću menjati banku. Bar deset godina.

Tako drage moje i dragi moji, ne menjajte banku svaki čas, mnogo je bre naporno.

Nemam pojma što sam baš o ovome pisala, ali ne može da škodi.

2 thoughts on “Muke moje niko ne zna

  1. Banke imaju neki dil sa PIO, rekao bih nezakonit. Ne možeš da preneseš penziju u drugu banku dok se prethodna ne saglasi. Van svake logike.
    Ispada da je i PIO u službi banaka.

  2. DD, mislim da nije reč o dilu. Jednostavno, mora da se zna da u prethodnoj banci nemamo nikakvih dugovanja da bismo prešli u drugu banku. Tako je već godinama unazad i status nije važan, tako je bilo i dok sam bila u radnom odnosu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.