Mobing, jedna priča

Jelena je godinama radila sa ljudima i taj posao je bio lep, međutim, u zadnje vreme je postao zamoran i pomalo dosadan. Zato je i tražila premeštaj.
Tog devetog marta ujutru bila je veoma srećna. Dobija konačno neko kreativnije radno mesto. Njena sreća je splasnula kada je od direktora čula gde će od ponedeljka raditi.

Zapravo, ko će joj biti šef. Cela ustanova je znala da je Ruža „malo nezgodna“ ali niko se direktno nije žalio na nju od njenih zaposlenih.

Zbog očaja, besa, tuge i užasa zaplakala je u direktorovoj kancelariji. Svesna da pravi glupost i ruši svoj stečeni ugled izvinjavala se, ali direktor je bio ljut.

“ Ne dolazi u obzir da Vam ponovo tražimo radno mesto. Biće dobro kod Ruže, videćete.“

Celog vikenda je Jelena razmišljala o poslu i o Ruži. Posao je znala, godinama je radila u ustanovi, ali se plašila svog budućeg odnosa sa Ružom i ostalim kolegama.

Osvanuo je i taj ponedeljak. Došla je na posao a u kancelariji je već čekala kafa. Ruža se osmehivala. “ Dobro nam došla dušo, lepo ćemo se nas dve slagati“

Na tu ljubaznost i ona je učtivo rekla “ Dobro jutro, hvala na kafi.“

I zaista, prvih meseci sve je bilo u najboljem redu. Bilo joj je jedino čudno što ona pomaže Ruži, a ne Ruža njoj, ipak je Ruža duže na tim poslovima i šef je.
Ali, pristajala je da podeli svoje znanje i u sebi je stalno ponavljala da radi kreativan posao i da može da unapredi posao.

Ruža je, što od nje same, što od drugih saznala sve o Jeleninom privatnom životu. Jelena je u jednom trenutku pomislila da svi greše kada kažu da je Ruža malo nezgodna.

“ Ah, džabe sam plakala“ mislila je Jelena.

I uoči godišnjeg odmora ostala je duže sa Ružom kako bi odradila što više posla. Nije se bunila.

Po povratku sa odmora sačekalo ju je neprijatno iznenađenje. “ Hoću da ubuduće pijem kafu sama sa Slavkom, traži mesto gde ćeš da ti da piješ kafu“. Bila je zbunjena ali je otišla sa šoljicom kafe u drugu kancelariju.

Tako su počeli pakleni dani Jeleninog života na radnom mestu.

Od one dobre i fine Ruže nije ostalo ni traga. Ruža je počela da je opominje i za svaku, najmanju sitnicu. Morala je Jelena da radi i tuđe poslove samo da bi Ruža bila zadovoljna.

Kada se požalila direktoru on je odmahnuo rukom i rekao joj da preteruje.

Ruža je saznala da se Jelena žalila i tog dana je u kancelariji izbila svađa. Jelena je plakala. Uvek kada bi se sa nekim posvađala, Jelena je počinjala da plače.

Sutradan je dala otkaz u ustanovi jer više nije mogla da izdrži mobing koji je trpela.

Danas ima dijabetes, ide kod psihijatra i leči svoje emotivne rane na jednom poslu koji sa oduševljenjem radi. Mobing koji je vršila Ruža nikada neće zaboraviti.

*

O zlostavljanju na radnom mestu govori se s vremena na vreme. Žrtve mobinga kasnije imaju problema sa zdravljem ali se nerado odlučuju da povedu sudski spor sa zlostavljačem i firmom u kojoj su radili ili i dalje rade.

Sudski procesi traju dugo i tada se traumatično iskustvo često spominje.

Sprečimo mobing na vreme! Budimo hrabri i recimo moberima- Dosta!

* Ilustracija preuzeta ODAVDE

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.