Milenina priča, prvi deo

Pobedila sam! Uspela sam i to sama!

Milena je ponavljala te reči dok je gledala najnovije lekarske analize i izveštaje. Bila je srećna.

*****

Zašto bi moja priča bila drugačija? Postoji hiljadu istih priča, po čemu je moja priča posebna? Da li zbog toga što sam najteži deo svog života proživela sama, bez podrške najbližih? Možda. Ali, oduvek je bilo tako. Sama, bez podrške naučila sam šta je život. Jedino kada sam bila dete, brinuli su o meni. Kada sam pošla u peti razred osnovne škole, još uvek dete, rečeno mi je da sam sada „velika“ i da je potrebno da se brinem o sebi, i da pomognem u kući.

***

Milena je rođena u jednom malom selu, bila je drugo od troje dece. Imala je još starijeg brata i mlađu sestru. Roditelji, umorni od rada na njivi, naučeni da rade još od malena, vaspitali su tako i svoju decu. I kao što sami nisu osetili nežnost isto tako nisu pružali nežnost svojoj deci. Milena je ostala željna majčinog zagrljaja.

Od petog razreda je brinula o sebi, kuvala, spremala po kući i učila. Kada je završila osnovnu školu hteli su da je udaju. Deda, očev otac to nije dozvolio.

“ Pametno je dete. Pustite je dalje. Ako nemate novaca ja ću dati, samo da se Milenica moja školuje.“

Bila je vezana za dedu. On je jedini bio dobar prema njoj i prema bratu i sestri. Nije bio grub, završio je višu školu, davno, odmah posle onog velikog rata. Znao je da škola može samo da pomogne u životu, nikako da odmogne.

Milena je bila srećna što deda nije dozvolio udaju za sina seoskog trgovca. Vredno je učila. Bila je odlična u gimnaziji. Došlo je vreme da razmisli šta će dalje. Želela je da studira ekonomiju ili pravo. Roditelji ponovo nisu dali.

“ Dosta je vala i srednje škole. Sad je vreme za udaju, za krave, za njivu. Šta ti hoćeš, da budeš raspuštena u nekom gradu, e neće moći! “ otac i majka su bili kategorični.

Ovoga puta nije bilo dede. Umro je kada je Milena bila u trećem razredu gimnazije. Ali, ostavio je novac za Milenino školovanje i pismo u kome zaklinje svog sina da će dozvoliti Mileni da se obrazuje, ukoliko to želi i može.

Otac je nerado platio sobu u susednom većem gradu gde je postojao Pravni fakultet.

Odlaskom iz roditeljske kuće, za Milenu je značio nov početak. Bolan..saznaće to tek par godina kasnije.

– Nastaviće se –

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.