Migranti i mi

Povod za ovaj tekst je vest sa veb stranice B92 .

U tekstu koji neću da kopiram  ( jer ne volim te kopi varijante kada se piše lični stav ) Magistar sa Megatrenda, ministar policije ovdašnji, izjavi kako država dnevno troši na migrante 20 hiljada evra.

U zemlji u kojoj se otpuštaju oni koji još rade, u kojoj je velika stopa siromaštva, vlast humano troši 20 hiljada evra DNEVNO na migrante. Na koje migrante? One što odlaze ili na one koji dolaze? Zašto se taksativno ne navede lista troškova za migrante?

****

Već mesecima traje migrantska kriza u celoj Evropi. Veliki broj migranata iz arapskih zemalja je prošao kroz našu zemlju.

Ne znam kakvo je stanje u drugim gradovima Srbije, i u regionu, ali znam kako je u Beogradu.

Migranti, mladi ljudi, 10 posto ih je sa decom, „okupirali“ su ceo grad. Možete ih sresti u parku kod Ekonomskog, ali i na Banjici, na Autokomandi, na Novom Beogradu.

Šetaju, pričaju između sebe, traže besplatan internet kako bi se čuli sa svojima, ili sede sa decom, spavaju, jedu.

Grad Beograd je obezbedio mobilne toalete za njih. “ Gradska čistoća“ radi i prekovremeno u parku kod Ekonomskog i u okolini gde spavaju. Nedavno je postavljen i Info pult za migrante. Da li mobilni toaleti, radnici „Gradske čistoće“ i Info pult dnevno koštaju 20 hiljada evra?

Država nema para za lečenje bolesne dece. Obični građani sakupljaju novac za tu decu putem Fejsbuk humanitarnih apela. Država nema novac za roditelje bolesne dece koji ne rade jer brinu o bolesnom detetu.

Država nema novac i skuplja „harač“ od siromašnih- porez i struja su poskupeli, ali poskupela je i potrošačka korpa.

Država isključuje struju i vodu onima koji ne mogu da plate te usluge.

Ovde i dalje postoje narodne kuhinje.

Penzioneri nemaju novac za lekove. Mladi nemaju novac da samostalno plaćaju studiranje.

„Srednja klasa“ kojoj i sama pripadam živi od kreditnih kartica, jer kada se od plate ili penzije plate računi, ostaje malo novca. Živele kartice na odloženo. Mi živimo na odloženo!

Kritikujem državu, a gde su u celoj priči migranti?

U početku sam gajila ogromnu empatiju prema tom narodu koji beži od rata. Kako je vreme prolazilo, i kako je vlast besomučno ponavljala i ponavlja dalje da moramo da budemo humani, moja empatija nestaje.

Mi smo kao narod humani i gostoljubivi. Beograđani nose pakete hrane i vode migrantima. Nose i sredstva za ličnu higijenu. To bismo radili i bez poziva vlasti.

Na šta vlast troši 20 hiljada dnevno kada su migranti u pitanju? Migranti, oni koji imaju novac sami kupuju hranu, ostavljaju novac i u restoranima, internet kafeima, poštama..

Nije mi jasno. Odgovor od ministra ovdašnjeg nismo dobili na ovo pitanje. Samo je čovek dao tu izjavu i gotovo..bez daljeg objašnjenja.

Da li možda misli na troškove pri registraciji- popisu migranata? Poznato je da većina njih neće da se registruje i da mnogi poseduju lažne pasoše.

Troši li država novac na lekare koji pregledaju migrante? Nagađam. Samo mi to ostaje.

Ali ne nagađam kad kažem da se plašim neke epidemije. Bolesti koja će nam stići od migranata.

Mesecima putuju i ne održavaju ličnu higijenu. Tu izuzimam one bogate koji su smešteni u hotelima.

Banalno pitanje, ali moram- koliko puta dnevno se prazne ti mobilni toaleti?

Kako migranti da se okupaju u šatorima postavljenim u parkovima?

Dok prolaze Evropom, i Srbijom, žive u nehumanim uslovima, što se zdravlja i higijene tiče.

Zato se plašim. Plašim se jer znam i da će vlast uhvatiti panika ukoliko se dogodi neka epidemija i zaraza.

Videli smo i sami kako su se snašli prošle godine kada su bile poplave.

3 thoughts on “Migranti i mi

  1. Izbeglice su ljudi koji beže od nečega. Ako bežim od požara, izbeći ću na ulicu… Ali, nema potrebe da bežim u drugi grad… Ako bežim od zemljotresa, izbeći ću van grada, ili oblasti… Ali, nema potrebe da bežim u drugu državu… Ako bežim od rata izbeći ću iz te države… Ali, nema potrebe da bežim na drugi kontinent…
    Nervira me što ih naši mediji zovu “izbeglicama“… Ljudi su migranti. Oni ne beže još od ulaska u Grčku, a možda i pre toga… Uostalom, od čega beže Avganistanci, Uganđani, Iračani…? Od rata…? Ili od nemaštine…? Ako je ovo drugo, pa i mi bismo mogli da razapnemo šator u picinom parku…

  2. Od početka svega ovoga se suzdržavam da igde išta komentarišem javno na ovu temu, sem u krugu porodice jer ću početi da bljujem vatru. Em sticajem okolnosti svakodnevno gledam šta se dešava u parku em mi je termin „izbeglica“ vrlo dobro poznat, na žalost, iz sopstvenog iskustva em se neke jade razumem u ta prava, što međunarodna što u naše (odbijanje registracije, suverenitet država, EU…). Ništa sve ovo ne valja.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.