Međunarodni dan obolelih od side

Danas je Međunarodni dan obolelih od HIV-a..side.

Ova opaka bolest koja godinama može da živi u organizmu obolelog kosi mlade i stare širom naše planete.

Procene naših zdravstvenih ustanova je da je u našoj zemlji zabeležen „mali“ broj obolelih od HIV-a. Činjenica je da se svake godine mali broj ljudi testira, i da se ne zna tačan broj obolelih.

Čitam u Politici priču čoveka koji se 2004.godine suočio sa ovom bolešću i jako sam tužna.

Naime, predrasude u društvu su ogromne. Stigmatizacija ovih ljudi veća je čak i od stigmatizacije obolelih od psihičkih poremećaja, jer je valjda danas IN biti depresivan.

Društvo je neinformisano, neko će reći. Ja postavljam pitanje -kako i zašto? Čega se plaše prijatelji, rodbina, kolege, lekari, medicinske sestre?

Mnogo se puta objasnilo da se HIV iliti sida prenosi seksualnim putem i intravenoznim putem-preko zaraženih igala koje koriste narkomani.

Ne prenosi se dodirom. Ne prenosi se razgovorom sa obolelim. Ipak, društvo je surovo.

Ti ljudi su obeleženi i od samog saznanja da su bolesni trpe diskriminaciju. Otpuštaju ih sa posla, stomatolozi odbijaju da ih pregledaju, u domovima zdravlja medicinske sestre ih se plaše.

Prijatelji i rodbina ih često odbacuju. Žive na marginama društva.

Zašto i dokle? Postoji li način da se svest ljudi o sidi i o obolelima promeni?

Pravilnim, pravovremenim lečenjem oboleli od side mogu dugo da žive. Uz odgovarajuću promenu načina života -zdrava hrana, zdrav način života.

Važnu ulogu ima i prihvatanje ovih ljudi, jer svi smo socijalna bića. U redu je da neko ko ima sidu promeni način život, ali to nije dovoljno. Potrebna je i podrška porodice, prijatelja, okoline. Samo na taj način oboleli može da bude psihički jak i da podnese činjenicu da je bolestan.

Izuzev virtualnog iskustva, nisam imala iskustvo sa nekim ko je bolestan od side-u realnom životu.

Na jednom internet forumu imala sam prilike da se dopisujem sa mladićem koji ima sidu. Dobio je zato što nije koristio kondom. Nije hemofiličar, nije narkoman. Da tragedija bude veća, nema majku, a sa ocem ima nesređene odnose. Živi sam. Krije od poslodavca od čega je bolestan. Društvo ga je odbacilo. Padao je u depresiju i izlazio iz nje. Odlučio je da bude hrabar i da se suoči sa svojim bolešću i sa životom koji danas živi. Dugo se nismo čuli i pitam se kako je i šta radi.

Osetljiva sam kada su predrasude u pitanju. Lično nemam predrasude i mogla bih da se družim sa bolesnima od HIV-a. Ne podnosim stigmatizaciju.

Bolesni nisu krivi što su bolesni. Niko od njih nije želeo da se razboli, i da drastično promeni svoj život.

Danas je dan obolelih od side. Testirajte se, ukoliko to do sada niste učinili.

Razmislite o tome, šta biste vi radili da ste na njihovom mestu. I odbacite predrasude, ukoliko ih imate.

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.