Medaljon, šesti deo

Do Dimitrijevog rođenja nije pio puno, ali je zato izgubio posao. Njoj je pričao kako traži nov posao, i da će ga brzo naći.

Desetak dana pre porođaja, izbacili su ih iz njegove roditeljske kuće i morali su da traže nov stan. Tada je ona prvi put prodala nešto nakita, kako bi platili depozit kirije. Njeni roditelji nisu ni hteli da čuju da se oni presele kod njih, jer su videli da je zet naprasit i ratoboran kad popije. Zato su joj pomogli onako kako su želeli- kupili su krevetić i svu opremu za bebu.

Kada se Dimitrije-Mita rodio, nije se treznio nedelju dana. Opet je izgubio posao koji je tek našao.

Posle šest meseci, prvi put je udario Veru jer nije htela da mu da ostatak svoje penzije. Našao je posao, ali je platu trošio na kafanu i na kocku. Tek ponekad bi joj ostavio malo para za kuću.

Želela je da se razvede od njega, ali njeni roditelji nisu želeli da je prime nazad u kuću. Nisu joj pomagali novčano, ali su se zato trudili da Dimitrije ne oskudeva u sokićima, lepim pantalonicama i patikicama.

Ruke su joj bile vezane. Nije imala kome da se obrati za pomoć.

Doživela je novo poniženje kada je on doveo u stan ljubavnicu i tražio od nje da im kuva kafu. Dimitrije je već imao četiri godine.

U mislima se vraćala u prošlost i nije mogla da zaboravi ni noć u kojoj je na silu tražio da spava sa njim. Ostala je ponovo trudna.

Ovoga puta roditelji nisu želeli nikako da pomognu. Otišli su u inostranstvo od svoje ušteđevine.

Prodala je još nakita. Penzija nije bila dovoljna za sve. Njegovu platu nije ni videla. On je retko dolazio kući.

Kada se porađala sa Dušanom, u bolnicu je odvezla jedna komšinica. Dimitrija je čuvala njegova majka, ona je i pomogla snaji po izlasku iz bolnice. Jedina je imala razumevanje za njenu patnju.

Vreme je neumitno brzo prolazilo. Deca su rasla, on je ponekad radio, ponekad dolazio kući, i tada je dobijala batine. Tih dana nije ni izlazila iz kuće. Njegova majka je često dolazila i pomagala joj koliko je mogla. Bila joj je neizmerno zahvalna i mesecima je tugovala kada je ona umrla od posledica jakog srčanog udara.

***

Ujutru je spremila deci doručak i poslala ih u školu. Skuvala je ručak. I tada je odlučila da je krajnje vreme da izađe iz začaranog kruga u koji je dovela depresija i ranjivost posle Darkove smrti.

Održavala je kontakt sa sestrom koja se ljutila na nju što živi sa propalicom. Po prvi put u životu je tražila novac od nje na zajam. Tim novcem je platila kiriju. Imala je novca i da plati tri karte do Novog Sada i malo joj je nešto ostalo.

U Novom Sadu je živela njena bivša koleginica koja je po odlasku u penziju napustila Beograd i vratila se u rodni grad. I sa njom je bila u kontaktu.

Otišla je u školu, ispisala je decu i direktora zamolila da joj pomogne da deca dobiju knjižice sa ocenama iz prvog polugodišta istog dana. Poznavali su se sa seminara kojima su zajednički prisustvovali. Rado joj je izašao u susret kada je čuo celu priču. Preporučio je jednu dobru osnovnu školu u Novom Sadu.

Otišla je u banku, uzela kredit, tim novcem je vratila sestri dug i još je ostalo, dok se ne snađe u novom gradu.

Bila je kod frizera, posetila je neke jeftine butike da bi sebi i deci kupila malo nove garderobe i onda se uputila u zlataru. Položila je novac na pult i vlasnik zlatare joj je vratio medaljon.

Stigla je da popije kafu sa ocem jednog njenog bivšeg učenika kome je pomogla da popravi ocene. Potpisala je ovlašćenje da joj on bude advokat u brakorazvodnoj parnici.

Pokupila je decu iz škole, i zamolila ih da ostanu u taksiju, dok je ona išla na Darkov grob.

Odatle su otišli na stanicu i sa nekoliko putnih torbi seli u autobus koji je polazio u Novi Sad.

Njemu nije ostavila oproštajno pismo. Nije osećala potrebu da to uradi.

Sneg je padao, a autobus se polako udaljavao iz Beograda. Deci je objasnila zašto se sele i nisu bili tužni. Radovali su se raspustu i novim drugarima.

Umorna od uzbuđenja oba dečaka su zaspala. Ona je čitala neki magazin, a zatim ga je pomerila u stranu. U rukama je ponovo držala medaljon. Plakala je, ali to su sada bile suze olakšanja.

Znala je da on neće mirno prihvatiti razvod. Znala je i da će je tražiti, ali da je neće naći.

Otvorila je novo poglavlje svog života i bila je srećna. Po prvi put srećna posle Darkove smrti.

Stavila je medaljon oko vrata i probudila je decu. Stigli su na odredište. Držali su se svi troje za ruke, kada su sišli iz autobusa. Znali su da ih ovde čeka lepši i bolji život.

2 thoughts on “Medaljon, šesti deo

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.