Medaljon, peti deo

Dva meseca posle Darkove smrti, njegovi roditelji su odveli Tanju da živi sa njima.

Vera je i dalje bila u dubokoj depresiji. Svakog dana je išla na Darkov grob i donosila nov buket belih jorgovana. Darko je voleo taj cvet.

Nosila je stalno medaljon i često ga je skidala da bi gledala fotografiju dvoje zaljubljenih koji više nikada neće biti zajedno.

Koleginice su je obilazile, pošto je bila na bolovanju, ali nijedan razgovor sa njima nije mogao da ublaži njenu tugu.

Meseci su prolazili, a ona je pored odlazaka na groblje, sve češće išla i u lokalnu kafanu. Počela je da pije.

Tu, u kafani punoj duvanskog dima i mirisa zagorele zaprške, tu je jedne večeri upoznala Njega, nezaposlenog stolara lepog lica koje joj se učinilo zanimljivo. Sa njim je jedne večeri otišla iz kafane.

Posle mesec i po dana saznala je da je trudna. Roditelji su insistirali da ide na lečenje od alkoholizma i da se uda za oca svog deteta.

****

Vratila se kući izlečena od alkoholizma, ali ne i od depresije. Invalidska komisija joj je bez problema, najpre zbog urođenog hendikepa, a zatim i zbog alkoholizma i psihičke labilnosti dala penziju. Njena poslovna karijera je bila završena.

Sa već vidljivim stomakom i dalje je išla na groblje. Tamo je jednog dana, skrhana od bola milovala Darkov spomenik. Kao i mnogo puta ranije, razgovarala je sa Darkom verujući da je on tada uz nju. Rekla je da mora da se uda za Njega iako mu ni ime ne voli, jer to traže i njeni roditelji, i bliska rodbina.

Svadba je bila tužna. Nije nosila venčanicu već tuniku svetlo plave boje.  On je bio trezan tokom cele svadbene ceremonije. Ona nije bila nasmejana. Nisu imali ni mnogo gostiju.

Da je znala da će joj od tog dana život postati još mučniji i teži, izborila bi se za svoje pravo da se ne uda i da sama gaji to dete.

NASTAVIĆE SE

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.