Medaljon, drugi deo

Izašla je iz autobusa i uputila se ka zgradi u kojoj je živela sa Njim i decom. Par zgrada dalje nalazio se veliki „Maxi“. Duvao je jak vetar, za sutradan su najavljivali veliki minus i sneg i zato je odlučila da sada obavi kupovinu. Na izlazu je srela komšinicu koja se ponudila da joj pomogne. Nosila je nekoliko punih kesa u jednoj i štap u drugoj ruci. Prihvatila je pomoć komšinice. Ispred stana joj je rekla da dođe sutra u toku dana na kafu. Plašila se da je odmah pozove jer nije znala da li je On došao kući i da li je trezan ili pijan. Komšije su znale kakav je on, ali ona je ipak više volela da bude sama sa komšinicom dok piju kafu.

Ušla je, spustila kese, izula čizme, skinula jaknu i tek onda se uputila u dnevnu sobu. On je sedeo sa tom komšinicom Darom koja joj je čuvala decu. Pili su kafu. Pozdravila se sa njima i rekla da ide da skuva i sebi kafu. U kuhinji je slagala namirnice dok je čekala da provri voda.

Kada je pola sata kasnije komšinica otišla, On je odmah napao “ Odakle ti novac za trošak? A nema za moje pivo i rakiju! „

“ Kupila sam ti rakiju, biće dovoljno do tvoje plate ili moje penzije. Bila je na sniženju.

“ Ah, neka brlja sigurno! Do tvoje penzije!!!! Bože, oženio sam se penzionerkom, a još sam mlad“

Krenula je još jedna svađa. Stalno je zaboravljao da je on želeo da se oženi sa njom jer u to vreme nije radio, i dobro mu je došla njena invalidska penzija.

Dimitrije i Dušan su izvirivali iz svoje male sobice. Plašili su se da će mama opet dobiti batine.

On te večeri nije bio raspoložen za batine. Otišao je u kuhinju i otvorio prvu flašu rakije. Ona se povukla u dečiju sobu. Kasnije će je zaključati. Osećala se sigurnije kada su vrata zaključana. Izbrojala je novac koji joj je preostao od prodaje medaljona i odmah ga je sakrila u drugu pregradu novčanika. Tamo je ostavila i vizit kartu zlatare. Izašla je na terasu i zapalila cigaretu, jer se u dečijoj sobi nije pušilo. Vetar je stao i sneg je počeo da sipi.

Legla je na pomoćni dvosed u dečijoj sobi kada su deca zaspala. Prethodno je zaključala vrata. Iz kuhinje se čula muzika sa starog muzičkog stuba. On će piti do ujutru…a ja ću morati da pravdam njegov izostanak kod šefa. Uzdahnula je, popila lek protiv bolova i pokušala da zaspe..bez uspeha..Stalno je razmišljala kako da ponovo dođe do svog medaljona. Moraće da zove zlataru dok On bude spavao tokom dana.

I ponovo je sanjala isti san koji sanja već mesecima unazad. Znala je šta joj san poručuje, ali nije imala hrabrosti da to učini.

Ujutru se prva probudila, skuvala kafu, a zatim probudila decu. Spremila im je nešto za doručak, i već se čulo zvono. Komšija sa trećeg sprata vodio je u predškolsko svoju devojčicu i njena dva dečaka. Uvek je to radio zimi, znajući da se ona teško kreće po snegu i ledu.

Ispratila je decu, zatvorila vrata od spavaće sobe koja je mirisala na alhohol, duvan i Njegov znoj, otvorila je kuhinjski prozor da provetri kuhinju i dnevnu sobu. Zatim je zvala Njegovog šefa i zlataru. Zamolila je da čuvaju medaljon dok ona ne skupi novac da bi ga otkupila od njih. Objasnila je da joj medaljon mnogo znači, da nije našla zalagaonicu sinoć i vlasnik zlatare je pristao da medaljon bude kod njega dok ona ne vrati novac koji je dobila prethodno veče.

On je spavao, ona je spremila ručak i sela da odmori. Izvadila je iz jednog rokovnika malu sliku i tužno je gledala u nju. Bila je to slika iz medaljona.

NASTAVIĆE SE

 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.