Materice

Danas su Materice, jedan od tri pravoslavnih, porodičnih praznika. Prošle nedelje su bili Detinjci, a sledeće nedelje su Očevi.

Na današnji dan porodica se okupi oko stola, a onda deca ustaju i maramama, pertlama ili kaišem vezuju majku i baku, tetku, strinu, zavisi ko se sve nađe u kući. Da bi bile odvezane majke daruju deci slatkiš, knjigu, igračku, ili nešto od nove garderobe, u zavisnosti šta su spremile.

Prošle nedelje su roditelji vezivali decu, a sledeće deca vezuju očeve i dede.

Običaj vezivanja i proslavljanja ovih porodičnih praznika koji prethode Božiću, ima dugu tradiciju na našim prostorima.

Pamtim ove praznike. Bili su sastavni deo mog detinjstva i moje rane mladosti. Sećam se da smo za Detinjce sestra i ja obično nešto crtale za naše roditelje ili bismo kupili poneku sitnicu od džeparca.

Mama i baba su pravile nešto slatko te nedelje, i dobijale smo sestra i ja ponešto- novu pidžamu, duksericu, neku društvenu igru, knjige, muzičke kasete.

Za Očeve bismo dobijale novac da nešto same kupimo.

Tih nedelja spremao se bolji ručak, a u kući je vladala praznična atmosfera. Posebno zadovoljstvo je bilo krišom vezati mamu, tatu, babu, dedu, oni su znali da će biti vezani, ali su se pravili da ne znaju, kako ne bi pokvarili našu radost.

Obično se ujutru, za doručkom vezivalo i darovalo. Kasnije sam sa društvom prepričavala šta sam dobila i kako je izgledalo vezivanje.

Današnja deca ne vezuju majke i očeve. Ovaj praznik polako odumire, nestaje kao što su nestale i ostale tradicionalne vrednosti.

Ipak, ima nas koji se sećamo, sa nostalgijom.  Možda će nekad u budućnosti ovi praznici ponovo oživeti.

I na kraju, srećan praznik svim majkama i bakama.

Fotografija preuzeta odavde 

7 thoughts on “Materice

  1. U pravu si Rado, ovakvi običaji polako, ali sigurno nestaju… Sećam se da je nas moja (sad već pokojna) baba podsećala na Materice i Očeve, kao i na sve ostale praznike i običaje. Danas su svi toliko zauzeti, okupirani vremenom i jurnjavom (za novcem) da se retko ko seti i ovih i drugih običaja… možda još samo negde na selu ovi običaji nastavljaju da žive. Lepo od tebe što si se setila 🙂

  2. Slazem se, to je nasledje i ne sme da se zaboravi! Moji roditelji su stariji i pamte tradiciju, a opet, nikada je nismo introdukovali kod nas u domu niti praktikovali, samim tim… Ako ikad zacnem svoju porodicu, decu cu svim tim obicajima da naucim.

  3. U mojoj porodici ovakvi praznici nisu praktikovani i na njih naletim slučajno. Vrlo često i preskočim. Najčešće zbog toga što su mi u decembru tanki džepovi.

  4. Kad se sjetim cega smo se mi igrali, danas se djeca pored kompjutera dosadjuju..nisu kriva djeca, neg roditelji, pa tako i kad tradicija „izlapi“. Ko jos danas kuha za bozic? Ko s unucadima pravi suhe kolacice?

  5. Kad se sjetim cega smo se mi igrali, danas se djeca pored kompjutera dosadjuju..nisu kriva djeca, neg roditelji, pa tako i kad tradicija „izlapi“. Ko jos danas kuha za bozic? Ko s unucadima pravi suhe kolacice? Nekad je bila normalna porodicna setnja, sankanje…danas..nedo bog da ga vidi s roditeljem.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.