Marko i Ivana, peti deo

Nedelju dana kasnije sedeli su na klupi u parku Klinike za infektivne i tropske bolesti. Ćutali su. Ivana je palila cigaretu, a i Marko je počeo da puši. Ranije nije imao taj porok. Držali su u rukama svako svoj rezultat. Oba su bila pozitivna. Lekar koji je pregledao Ivanu rekao je da nije oslabila zbog virusa, već zbog droge. Virus je živeo u njihovim telima, ali posledice se još nisu pojavile. Ivana je virus prenela Marku, a dobila ga je zbog starog šprica koji su koristile ona i Nina.

***

Kako reći roditeljima, prijateljima, rođacima? Niko to u maloj sredini neće razumeti. Znali su i da o tome moraju da ćute na fakultetima. Zbog diskriminacije i straha koji je postojao u to vreme, koji postoji i danas. Odlučili su da ne napuštaju Beograd, prvrsnstveno zbog lekara. Takođe su oboje doneli zajedničku odluku da će nastaviti sa normalnim životom koji će možda zbog bolesti biti malo izmenjen. Posle prvobitnog šoka Marko je oprostio Ivani. Zamolio je samo da ide što pre na lečenje.

***

Tri meseca su se Ivani činila kao večnost. Marko je redovno obilazio, ali bolnica je ipak bolnica. Njihovi roditelji su bili zbunjeni, morali su da im kažu šta im se dešava. Malo su znali o HIV-u. Tek se pojavio kao bolest.

– Možda je tako bolje, rekla je Ivana Marku kada je jednom došao u posetu. Bolje je što manje znaju, manje će biti uplašeni, složio se Marko.

***

Ivana je uspela da se izleči od narkomanije. Prekinula je sv aki kontakt sa Ninom. Nina i Saša su se odselili i nije im znala novu adresu. Nije izlazila puno iz stana. Samo do fakulteta i do prodavnice.

Oboje su uspešno završili fakultete. Marko je pre nekih veza uspeo da se zaposli u jednoj firmi za programiranje, pošto je završio matematiku i informatiku. Ivana nigde nije radila. Pokušala je da nađe posao koji bi mogla da radi od kuće i tako je počela da radi prevode. Oboje su bili srećni, bez obzira na bolest. Puni optimizma i vedrine borili su se protiv nje. Uzimali su oboje lekove, jeli puno vitamina, dosta odmarali.

***

Venčali su se u krugu porodice jedne majske nedelje. Dan je bio sunčan, topao i oni kao i njihovi gosti bili su zadovoljni što nije bilo majskog pljuska da pokvari taj dan.

Par meseci kasnije Ivana je počela da oseća blage simptome HIV-a. Lekari su rekli da je početna faza bolesti i pojačali su joj terapiju. Marko se osećao dobro. Posle te faze Ivanine bolesti, otputovali su u Rim, o kome su oboje dugo sanjali. Odlučili su da ispune sebi želje, znajući da kasnije neće moći. Putovali su svuda, kupili laptop preko Markove firme jer su i njega želeli. Jedino nisu mogli sebi da ispune najveću želju-da imaju dete. Nisu želeli da i beba bude zaražena virusom, i da ostane jednog dana prerano bez roditelja.

***

Danas, posle nekoliko godina Ivana leži kod kuće, a i Marku je sve lošije i lošije.

Život im se pretvorio u životarenje..od bolnice do kuće i natrag.

Ponekad, samo ponekad možete ih sresti u jednom parku. Marko drži Ivanu u krilu, pored njih su štake jer sve teže hodaju.

Tih davnih godina Ivana nije ni slutila da će je jedna, naizgled bezazlena proba najvećeg poroka današnjice skupo koštati.

KRAJ

8 thoughts on “Marko i Ivana, peti deo

  1. страшно… нисмо ни свесни колико нам неки поступци могу променити живот… страшна прича, а тако истинита… Требало би је (још) негде објавити, да је што више људи прочита…

  2. U momentu sam zastala prilikom pisanja,, svaka napisana reč mi prolazi kroz glavu, jedna neopreznost, nerazmišljanje i dva mlada života puna ljubavi i nade se gase na ovaj način. Ovo bi trebalo objaviti da mladi vide posledice nesmotrenosti i ne pažnje.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.