Marina

Trudna sam! Marina je uzviknula još sa vrata. Ivan je ćutke posmatrao. Gledao je njene nasmejane oči i sjaj u njima. Znao je koliko joj je ovo dete značilo. Šest godina su bili zajedno, planirali su i venčanje, ali Marina sve te godine nije mogla da zatrudni. Radovao se svakom njenom odlasku kod lekara i bio tužan jer je odgovor bio uvek negativan.

Danas nije mogao da se raduje. Činilo mu se da se sva radost godinama pretočila u tugu, i da je postao kamen koji hoda, govori, jede, spava.

– Ne raduješ se! Šta se desilo? Marina je odjednom postala svesna tišine.

– Umoran sam. Umoran od svega. Drago mi je zbog tebe. Uspeo je nekako da reči složi u par rečenica.

– Odlazim, dodao je. Bio je svestan šta radi, ali..Godinama potiskivana tuga, ljubav koja je prerasla u naviku, počela je da ga guši.

Brzo se spakovao i izašao iz stana. I iz Marininog života.

***

Posle prvog šoka, bujice suza zbog Ivanovog odlaska, Marina je uspela da nazove majku, drugaricu, prvu komšinicu. Sve ih je okupila na kafi i saopštila im da je konačno trudna i da je Ivan otišao.

– Vratiće se on dete moje, tešila je majka. Hoće, pa i on je želeo to dete. On je otac.

– Neće. Kaže da je umoran od svega. Marina je ravnodušno odgovorila majci. Suza više nije imala i nije mogla ni da zaplače. Posle svega, i ona je shvatila da se njihova ljubav pretvorila samo u naviku. Kad se na nešto navikneš možeš i da se odvikneš. Sve živ čovek preboli, razmišljala je u sebi.

****

Počelo je novo razdoblje u Marininom životu. Zbog godina koje je imala, ginekolog je predložio da odleži celu trudnoću. Otvorio je bolovanje. Koleginicama je rekla srećnu vest ali je prećutala Ivanov odlazak.  Nije želela sažaljenje, ni ogovaranje, prisutno u svakom preduzeću.

– Nastaviće se –

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.