Marina, treći deo

Marini je bilo teško da svom sinu kaže da tate nema više. Biranim rečima objasnila je da je tata otišao zauvek na neko bolje i lepše mesto, i da će ga uvek voleti. Aleksandar je plakao. Čuo je u školi kako je nekoj drugarici zauvek otišla baka. Ali, baka je bila stara. Tata nije. Zašto je onda otišao zauvek, pitao se u sebi.

Sahrana je bila tužna. Marina je plakala. Volela je Ivana. U njenom srcu zauzimao je posebno mesto, bez obzira na novo prijateljstvo sa Darkom.

****

Na početku Sašinog drugog razreda Darko je Marinu i decu vodio na sladoled. Dečaci su bili dobri drugari. Darko je ispričao Marini svoju priču. Supruga je umrla od raka pluća kada je njegov sin imao četiri godine. Sam je nastavio da podiže dete. Posvećen poslu i detetu nije se upuštao u neke avanture.

****

Vremenom su Marina i Darko bili sve bliži i bliži. Marina je povremeno bila u kontaktu sa Ivanovim roditeljima, zbog Saše.

Jednom prilikom  je rekla da ima prijatelja. Ivanova majka joj nije zamerila.

– Dušo, život ide dalje. Mlada si, imaš malo dete, misli na sebe i njega. A mog sina nema. Ne brini, ne osuđujem te. Samo te molim da povremeno viđamo unuka.

– Da, to se podrazumeva. Marina je bila srećna jer joj nesuđena svekrva nije ništa zamerila.

Marininim roditeljima se dopao Darko. Bio je ozbiljan, pažljiv, dobar otac svom sinu. Zavoleo je i Sašu. Voleo je decu. Žalio je što nema još dece, sem tog sina.

*****

Danas Marina i Darko imaju devojčicu. Svi žive zajedno. Prevazilaze probleme na koje nailaze. Saša je dobro prihvatio Darka, a i Darkov sin Marinu.

****

Život je čudo. Život uzima i daje. Nepredvidiv je. U trenutku očaja, kad pomislite da rešenje ne postoji, ono se nađe. I lepe i ružne stvari dolaze iznenada. Treba ih prihvatati jer su deo života.

I kad je najteže, znajte da život uzima, ali i daje. I nije tako siv kako nam se čini.

3 thoughts on “Marina, treći deo

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.