Marijina priča

Teško mi je da počnem. Odakle, kako, sramota me je. Ne stidim se sveta šta će reći. Stidim se sebe, svojih postupaka, svojih emocija, nepromišljenosti. Dokle me je sve to dovelo- Marijine oči su bile pune suza. U jednoj ruci je čvrsto držala štake koje je nosila zbog gipsa na nozi, a u drugoj je palila cigaretu. Sedela je u parku, blizu njene kuće. Kuće koju je upravo napustila.

*****

Sašu je upoznala pre petnaest godina, na žurci kod najbolje drugarice. Bila je slobodna, komunikativna i na prvi pogled joj se svideo njegov osmeh i način na koji se upoznao sa njom.

“ Šta će ova mlada dama ovde sama?“ upitao je kada joj je prišao. Igrali su te noći, zatim šetali po dvorištu njene drugarice. Nije joj smetalo što je popio malo više, popila je i ona.

Sutradan je bolela glava. Telefon je besomučno zvonio i napokon se javila.

– Maki, kako si? Hoćeš da dođeš na kafu ili da staviš kafu? Mira, njena drugarica je želela da čuje utiske sa svoje žurke.

Skuvala je kafu, umila se, očešljala, popila tabletu protiv glavobolje i tako je dočekala Miru.

Dugo su ćaskale o svemu šta se sinoć dešavalo, a onda je Mira upitala da li sme da prosledi Saši njen broj telefona.

– Miro, kakav je on, koliko znaš o njemu?

– Šta ti je Maki, odakle taj oprez kod tebe? Dobar je momak, završava ekonomiju, stariji je desetak godina od nas. Druži se sa mojim bratom. OK je stvarno. Ti si mu se dopala. Zvao je od rane zore.Mira se smejala.

–  Sladak je i šarmantan, ali znaš da ne želim da pogrešim kao što sam pogrešila sa Borisom.

– Ma, on i Boris su dva sveta. Časna reč. Uostalom, jedan susret, jedna kafa ili piće ne znače ništa. Dakle, dajem tvoj broj telefona?

– Naravno, daj. Stvarno nije problem da izađem sa njim. Imam još dosta do ispita ali pri kraju sam spremanja. Tako da imam vremena.

***

Posle jednog izlaska, Marija i Saša su nastavili da se viđaju i ubrzo su ti susreti prerasli u vezu. Nisu pravili planove za budućnost. živeli su za danas. Marija se zaljubila i kada je posle osam meseci veze Saša iznenada zaprosio, pristala je.

Čvrsto je, kao neka devojčica, verovala da će njen brak biti srećan i uspešan.

– Nastaviće se –

4 thoughts on “Marijina priča

  1. Ne sluti mi da će brak biti srećan i uspešan. Znaš ono: „Sve srećne porodice liče jedna na drugu…“ ali videćemo. 🙂

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.