Marijina priča, drugi deo

Zar sam ja, diplomirani sociolog, zar sam i sama postala „slučaj“ a svaki dan sam viđala ovakve žene? Pitala se kroz oblake dima, dok je nastavljala svoju ispovest.

***

Početak je bio kao i svaki drugi. Lep. Venčali su se jednog septembarskog dana. Bilo je puno pesme, igre, njena kuma Mira je uhvatila bidermajer. Sašini bogati roditelji povukli su se u drugi stan, a njima su ostavili sređenu kuću na Dedinju. Sašu je do kraja fakulteta čekao još jedan ispit i već spremna kancelarija u očevoj privatnoj firmi. Ona je odlučila da nastavi studiranje, iako na početku Saši to nije bilo pravo.

Dok je bila trudna sa prvim detetom dala je nekoliko ispita. Samo je jela i učila. Imali su ženu koja je kuvala i spremala. Marija je ponekad, da zadovolji želju i da ne zaboravi, spremala kolače i torte.

Saša nije u to vreme bio nasilan. Očekivao je sina, prvenca i bio je srećan. Doduše, voleo je i tada da popije, ali u tim trenucima bio je veseljak.

****

Posle tri godine, Marija je čekala drugo dete, devojčicu, Saru. Završila je fakultet u roku, sa svim desetkama. Njeni su bili presrećni, a njegovim roditeljima nije bilo pravo što će snajka da radi.

– Šta će joj posao, pored ovog bogatstva u kojoj živi? Saša, ti imaš veliku platu, nasledićeš oca i u firmi, reci joj.  Neka čuva ovu zlatnu decu, ima sve, šta još hoće. Njegova majka nije bila zadovoljna i to nezadovoljstvo je prenosila na sina.

Tada je Saša, dok je bila u petom mesecu trudnoće, prvi put udario šamar. Prve batine u njenom životu. Njeni je nisu tukli ni kada je bila dete, a on sada šamara. Videla je svoju grešku, što je nepromišljeno uletela u brak. Želela je da ga sa malim detetom napusti. Nije joj to dozvolio.

****

Marko je bio vezan za nju, Sara beba, kada je Saša počeo da dovodi u kuću nepoznate devojke. Sve više je pio, počinjao je još na poslu, i samo se nastavljao. A nju je takođe čekao posao koji joj je našla sestra. Gradski Centar za socijalni rad.

– Skuvaj nam ženo kafu i daj nešto da zameze ove lepotice. Bio je grub dok je noću budio.

Prvi put nije želela da sprema ništa njegovim „drugaricama“ kako ih je zvao. Dobila je umesto šamara batine. One prave. I morala je da skuva kafu i pogosti te „lepotice“.

****

Deca su pošla u obdanište, ona je i pored negodovanja počela da radi, a život joj je postao pakao. Saša je puno pio i bio strašno nasilan. Nekoliko puta je, uz pomoć sestre i roditelja pokušala da ga ostavi. Pretio je da će doći, ubiti i njene roditelje i nju. To je sprečavalo da ode.

Pred koleginicama je modrice pravdala padom u kupatilu, padom sa stepenica, i nije se žalila. Sledeće noćne batine su bile takve da je morala da ostane u bolnici. Pretukao je kada je zakasnila kući sa posla.

****

Godine su prolazile. Deca, već u osnovnoj školi, molila su je da pređu da žive kod bake i dede. Ili da žive sa tetkom i tečom. Objašnjavala im je da je tata nervozan jer ima puno posla. Branila je drugu baku izgovorom da je stara i da zato ne dolazi da ih vidi.

Sve češće je bila na bolovanju. Zdravlje je popustilo. Fizički ožiljci i povrede i psihički ožiljci na duši, jasno su se ocrtavali na njoj.

****

Pretukao je još jednom. Pala je sa stepenica njihove kuće, slomila nogu i doživela potres mozga. Lečila se u jednoj privatnoj klinici i to ambulantno. Nije želela ispitivanja u državnim bolnicama.

Tada je, uz nagovor sestre, odlučila da ga napusti. Čvrsto i bez promene odluke. Sestra je decu odvela kod sebe. Od nje će ići u školu. Zvala je i nju da pođe, ali je odbila. Planirala je da ostane još par dana, da se spremi, spakuje i da još jednom razgovara sa njim ukoliko bude trezan.

Međutim, i tog popodneva je došao kući pijan. Maltetirao je verbalno.

– Na šta to ličiš. Kao starica si. Moraću ja da dovedem Cacu, od tebe ništa. Ti si jedno veliko ništa.

Udario je i pala je. Noga, već slomljena, jako je bolela.

Nije ni primetio da dece nema, malo je mario za njih.

Čekala je da zaspe i onda je napustila kuću. Sa dve torbe, sa štakama i dve pakle cigareta otišla je u obližnji park, odakle je planirala da zove taksi koji će je odvesti kod roditelja.

****

Sedela je na toj klupi i razmišljala glasno o svom životu. Veče je bilo toplo, prijatno. Oko sebe je videla nekoliko srećnih i zaljubljenih parova. Pitala se, da li se u nekom od tih mladića krije nasilnik i kakav će život imati te lepe devojke. Ona je od vedre, komunikativne i lepe devojke, postala tiha, uplašena žena sa vidljivim ožiljcima. Na telu i duši.

KRAJ

****

Ne dozvolite da trpite nasilje u kući. Nasilnicima je mesto u zatvoru. Nevažno je da li su tatini sinovi ili obični nasilnici. Svi su oni isti. Alkohol i agresija menjaju život cele porodice. Alkohol nije porok ukoliko neko svakodnevno pije. Nasilje je nasilje ukoliko vas neko maltetira fizički i psihički. Čuvajte se. Brinite o sebi, o svojoj deci. Ne dozvolite da postanete žrtve i još jedan „slučaj“ u centrima za socijalni rad.

7 thoughts on “Marijina priča, drugi deo

  1. „Alkohol nije porok ukoliko neko svakodnevno pije“, ovo ne razumem, ako nije, šta je onda? Inače, jako lepo napisana priča.

    1. Alkohol je porok ukoliko neko ponekad popije malo više. Ukoliko neko pije svakodnevno, to je bolest, alkoholizam u pravom smislu te reči. Alkoholičar nanosi štetu svom zdravlju, ali i patnju svojoj porodici.

      I, hvala za pohvalu…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.