Loto listić

Sedeli su u kuhinji, sasvim običnoj, u sasvim običnom stanu. Ništa tu nije bilo ekskluzivno, samo uredno i sve na svom mestu. Letnje popodne se lenjo vuklo, dok su deca bila napolju sa društvom a oni pili kafu, posle ručka.

– Ženo, zamisli da dobijemo peticu. Uplatio bih Infostan. A šesticu, sedmicu, šta bismo sa njom radili? Imaš li ti neku ideju?

– E, Lazo moj, neće nas ta sreća da strefi. Šta bismo radili? Bože čoveče kakvo pitanje! Prvo dugove da vratimo. Dug je loš drug. Onda da obučemo komplet i sebe i decu. I da idemo na more, onako kao ranije- avionom i da imamo hotelski smeštaj.

– Miro bre, to su velike pare. Ovo šta ti želiš, to je sitno. Dabome da ćemo vratiti dugove, i da ćemo ići na more i obnoviti garderobu, Šta sa ostatkom? Da kupim neki auto?

– Može, ali porodičan. Karavan. Znaš da nekad i moja mama putuje sa nama.

– E, leba ti, ne spominji je. Stalno vozikam tvoju mamu, a ima i drugog zeta..ali dobro, biće karavan. Smislićemo zajedno boju i model.

– Baciću ovu mikrotalasnu, jer šteti zdravlju, baciću i pokvaren mikser, i sve što dobismo za svadbu a ne radi. Kupiću moderno posuđe u kome se sprema zdrava hrana. I uradiću lifting lica, vidiš li Lazo ti ove bore! Nisam ih imala kad sam se udala za tebe.

– Joj Miro, pa stariji smo, zato imaš bore. Imam ih i ja. Nemoj da mi prigovaraš, sve ću ti kupiti i dati. Samo sedmicu da dobijemo.

– Deci pare na štednu knjižicu da stavimo, pretvorene u devize, nikako dinari da stoje!  Dedi spomenik da napravimo. Tvojoj sestri da kupimo nešto i mojoj. Red je.

– Da kupimo zlato moje neki stan, da ga izdajemo? I ostatak u banku, u evre pretvoren, naravno..

– To je pametno. Znala sam ja da sam se udala za pametnog čoveka. Nego prigovaram ti, otvaraš treće pivo, a vreme je da odeš i uplatiš. Znaš da je red već od četiri sata, i da svi uplaćuju u zadnji čas.

*****

– Miro, gde je listić?

– Bio je tu na vitrini, što?

– Nema ga sada!!!! Da se Dušan i Sanja nisu igrali sa njim?

– Lazo, naša deca su već velika, još malo pa će u srednju školu, šta to pričaš!

– Nema ga, nema! Traži, imam još pola sata do zatvaranja uplatnog mesta.

– Tražim, evo kopam i po fiokama. Nema ga..

Tražili su listić svuda po stanu. I napokon ga našli u svesci za recepte!

– E, tako je to kad ja eksperimentišem sa tvojim novim receptima, umesto da pravim palačinke kao sav svet.

–  Lazo…

– Molim..

– Sad je šest i deset. Nema sedmice ovog puta, razočarano će Mira. Eh, naši pusti snovi..Odoh da zovem decu, da pitam hoće s nama do babe i dede, zvali su nas moji na večeru, to znaš.

– Znam Miro, sve ja znam..a htedoh i njima da kupim kuću dalje od nas..prošaputa Laza..

– Šta si rekao?

– Ništa Miro, ništa..odoh da se tuširam, a ti zovi klince..

3 thoughts on “Loto listić

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.