Ljubav preko mreže, treći deo

Vreme je neosetno prolazilo a Tanja i Toma su pričali o muzici, knjigama koje čitaju, o poslu koji rade. Nisu se više doticali pitanja vezanih za ljubav i emocije.

“ Tomo, prošlo je jedan. Hoćemo da spavamo?“ Tanja je prva pogledala na sat.

“ Jao, pola jedan, a ujutru imam suđenje. Branim ubicu. „

“ Koga je ubio taj čovek?“ Tanja je bila radoznala.

“ Ubio je komšiju, zbog međe. Pusti, duga i blesava priča. Jedino mogu da se vadim na njegov alkoholizam. Da je bio neuračunljiv prilikom izvršenja dela“.

“ Važi Tomo, prijao mi je ovaj čet. Idi spavaj..a moram i ja, sutra radim. „

“ I meni je bilo prijatno. Čujemo se, ako želiš. Laku noć i lepo spavaj. „

“ Čujemo se, laku noć. „

Tanja je bila zamišljena te noći a ujutru je rasejano primala stranke. Odlučila je da ništa ne priča Maji o svom četovanju sa Tomom. Znala je da će joj Maja postavljati mnogo pitanja i da će goreti od radoznalosti da li su već zakazali da se vide.

Ni Toma a ni ona nisu ni spomenuli susret. Da, neumesno je to pitanje za prvi razgovor, mislila je Tanja.

Tog popodneva Toma nije bio na Fejsu. Nije ga bilo ni narednih dana. Tanja je razmišljala o njemu, a nije znala zašto.

Da, bio je to prijatan čet. Pretresli su mnogo tema, ali nisu pričali o svom privatnom životu.

U petak pre podne, na poslu je brzo ušla na Fejs i videla kratku poruku: “ Večeras sam slobodan. Biću na Fejsbuku.“

Tanja je blistala od sreće. Svi su to primetili a ona je samo odmahivala glavom i govorila da je srećna bez nekog posebnog razloga.

“ Ćao Tanja, kako si“ odmah joj se javio kada je ušla na Fejs.

“ Umorno ali dobro. Kako si ti, i gde si, nema te cele nedelje“ napisala je Tanja i opet se pokajala zbog svoje brzopletosti. Nije želela da on zna da ga je danima čekala.

“ Na Fejs ulazim petkom i vikendom. Ne stižem pre. Stvarno mnogo radim. Izvini. „

“ Pitala sam onako. Ja uđem na kratko. Hmm..ipak radim manje odgovoran posao nego ti. „

“ Da, u mom poslu ne sme da se greši. Kao što ni lekari ne smeju da greše. Nego, hoćemo li mi samo o poslu da pričamo. Nisi mi rekla gde stanuješ. „

“ Ja sam na Dorćolu. Živim sa roditeljima. A gde si ti? „

“ I ja sam na Dorćolu. Možda smo i komšije. “ Toma je stavio nekoliko smajlija smeška, znak da je počeo da se smeje.

Ispostavilo se da ih deli jedna ulica. Da su zaista komšije. Nisu mogli da procene da li su se sretali u obližnjem supermarketu i na ulici.

Tada je Toma predložio da se vide uživo, jer je to bolje od kuckanja na Fejsu. Tanja je pristala. 

Ponovo su dugo pričali i bilo im je teško da se rastanu, a odlučili su da se vide u obližnjem kafiću sutradan popodne.

Nastaviće se 

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.