Ljubav čini čuda, šesti deo

Marko i Olga su počeli redovno da se viđaju. Prvi susret, posle proslave mature, dogodio se nakon dva dana. Večerali su u jednom tihom i mirnom restoranu u predgrađu.

Uglavnom je tada Olga pričala, a Marko je slušao i tek povremeno joj postavio neko pitanje. Nije pričao o sebi. Spomenuo je samo da je advokat po profesiji, i da trenutno, verovatno zbog ekonomske krize nema posla kao ranije. Rekao je da je već izvesno vreme kod brata od tetke u Moskvi, da mu pomaže oko pravnih stvari, i da je razmišljao da se tamo preseli da živi, jer ga za Beograd gotovo ništa više ne vezuje.

Olgine kćerke su primetile da se ona više doteruje, da više brine o sebi a manje o kući. Čekale su da im Olga sama kaže o čemu se radi.

Prilikom četvrtog susreta, dok su sedeli na klupi na Kalemegdanu, Marko se opustio i ispričao Olgi, šta mu se sve dešavalo posle srednje škole do danas.

Pričao je o tome kako je negovao bolesne roditelje dok je studirao. Zatim je pričao o Snežani, devojci koju je upoznao na fakultetu i koja mu je pomagala dok je negovao roditelje. Umrli su pre nego što je završio treću godinu, u razmaku od šest meseci.

Spomenuo je da je nekako u to vreme bio ranjen u nogu, u jednom od ratova koje Srbija nije vodila.

Olga je slušala, bez prekidanja. Opisao je skromnu svadbu sa Snežanom, i sreću kada je od honorara sredio nasleđen roditeljski stan. Nasmešio se dok je pričao o malom Srđanu, njegovom zlatu…

Tada je zastao. Pogled je bio uperen negde daleko, u prazno.

Snežana i Srđan su poginuli u saobraćajnoj nesreći, kada su se sami vraćali sa mora. On te godine nije mogao da ide sa njima, jer je imao mnogo posla. Kajao se zbog toga.

Rekao je Olgi da od tada živi usamljeničkim životom. Radi, šeta svog psa po kraju, i slabo kontaktira sa prijateljima i poznanicima. Jedino se ponekad čuo sa Ivanom, njihovim drugom koji je preminuo.  Od nedavno je u Moskvi, tamo bi možda mogao da živi, bar ne bi bio sam.

Olga je ćutala kada je Marko završio svoju ispovest.

Tada je i ona prvi put otvorila potpuno dušu. Njen pokojni muž je voleo čašicu i kafanu, izlazio je i sa njom, ali mnogo više je izlazio sam. Smetalo mu je da se ona druži sa koleginicama.Više je voleo da budu sami kod kuće. Brak joj nije bio idealan, bilo je i mnogo svađa preko kojih su prelazili zbog dece.

Kada je muž umro od ciroze jetre uzela je njegovu penziju, odnosno porodičnu penziju. Bila je veća od njene plate ekonomiste. On je radio dugi niz godina kao direktor jedne firme i imao je veliku platu.

Od tada je uglavnom boravila u kući, kćerke su studirale, ona je kuvala, mesila, spremala kuću. Ni sama nije znala zašto se zatvorila u četiri zida. Priznala mu je i da se prvi put ofarbala zbog proslave mature.

Dugo su tog popodneva Marko i Olga šetali. Popili su i kafu u jednom kafiću, i na rastanku je Marko zagrlio i ona mu je obećala da će biti tu da izleči njegove rane. On je na to odgovorio da je on tu da je izvede iz četiri zida u koja je dobrovoljno ušla.

Te večeri Olga je rekla kćerkama da ima prijatelja, i da je to Marko, njen školski drug.

NASTAVIĆE SE

1 thought on “Ljubav čini čuda, šesti deo

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.