Ljubav čini čuda, prvi deo

Niska, punačka, sredovečna žena stajala je u kupatilu, ispred ogledala.

Posmatrala je svoje lice puno bora, sa ponekom bubuljicom, masnom kožom. Videla je i čupavu kosu koja se nije mogla lako ukrotiti četkom.

Muž joj je umro pre par godina i od tada se zapustila iako nije bila stara. Kćerke su je molile da se ofarba, sredi, da krene u život, ali ona je bila gluva na njihove molbe.

Samoj sebi je ličila na ženu iz nekog drugog vremena, koja posle muževljeve smrti ne skida crninu i za koju je život tada završen.

Išla je tako „apa drapa“ spremljena na pijacu i u samoposlugu. Nije se svađala sa prodavcima na pijaci kad joj zakinu na vagi. U samoposluzi je propuštala sve koji su želeli da prođu pre nje.

O sebi je imala nisko mišljenje. Smatrala je da je glupa, ružna, i da treba svima da se pokorava jer su svi bolji od nje.

Životarila je svoj mali život u stanu od pedesetak kvadrata koji je bio tip top sređen, jer krpu nikada iz ruku nije vadila.

Onda se desilo nešto što joj je promenilo ceo život.

NASTAVIĆE SE

2 thoughts on “Ljubav čini čuda, prvi deo

  1. Viđao sam žene kada operu kosu a ona bukne, i ne mogu je ukrotiti, pa onda koriste onu kremu niveu, kako bi je ukrotili i doveli u red, koliko toliko 🙂

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.