Lična sreća ili sreća cele porodice

Sreća je skup lepih trenutaka koji nam se dogode tokom života. Svi mi, svesno ili nesvesno težimo da tih trenutaka bude što više. Ponekad se nađemo u dilemi: da li treba da budem srećan-srećna bez obzira na mišljenje porodice, ili je lepše kada je cela porodica srećna?

Koliko je ispravno i moralno da se lična sreća stavlja iznad porodične sreće? Da li se lišavanjem lične sreće žrtvujemo porodici? Šta znači uopšte pojam žrtva?

Žrtva porodičnog i vršnjaškog nasilja, žrtva verbalnog nasilja. Ti pojmovi su jasni i nema opravdanja za nasilje u porodici, nasilje u školama i verbalno nasilje koje čine šefovi u firmi, prijatelji i članovi porodice.

Kada se spomene žrtva dece, muža i kuće obično se stvori slika neuredne žene koja je sve podredila porodici. Da li je baš to tako? Nije.

Porodica je osnovna ćelija društva. Ona je stub svakog društva. U vremenu kada se poništavaju porodične vrednosti i tradicija, važno je da porodica kao takva opstane.

Ne mogu da razumem muškarce i žene koji iznad porodične stavljaju svoju ličnu sreću. Zar je sreća flertovati sa nekim a znaš da ta veza nema budućnost? Zar je sreća kada se kradu trenuci od porodice zarad ličnih trenutaka strasne ljubavi?

Prevare u braku se dešavaju kada u njemu postoje problemi. Ti problemi se lako rešavaju razgovorom, a po potrebi i razgovorom sa bračnim savetnikom. Ukoliko nema nasilja u porodici, verbalnog i fizičkog, razvod je najgora opcija. Mnogo je bolje izgladiti postojeće probleme i ponovo izgraditi sreću zarad mira dece i cele porodice.

Prevare treba oprostiti. Ljudski je i hrišćanski praštati. Osveta nije dobar izbor. Osveta škodi više onome ko se sveti nego onome kome je ona namenjena.

Sebično je samo misliti na sebe ne mareći na posledice koje mogu da proisteknu iz toga.

Oprostila bih ukoliko bih se našla u situaciji da moram da opraštam. Trudila bih se da zaboravim. Ponovo, iskren razgovor pomaže. Za svaki problem postoji rešenje.

Rešenje da porodica ponovo bude srećna.

Između modernih primera porodice koji se trenutno propagiraju, ja biram onu tradicionalnu porodicu i prave porodične vrednosti.

Možda i grešim, ali ovo je moj stav.

1 thought on “Lična sreća ili sreća cele porodice

  1. Odlicno. Jako lepo napisano. Svidja mi se tvoje zapažanje u kojem odvajaš žrtve nasilja i žrtve dece, muža i kuće. I postavljas vrhunsko pitanje: sta znači uopste biti žrtva? Zrtva vrsnjackog ili porodičnog nasilja jeste žrtva, a žrtva kuće, dece i muža ne postoji, i tu je glavna zamena teza. Nije žena žrtva ako je posvećena porodici, deci i mužu, to je njena primarna uloga. Nase majke i bake su to sa zadovoljstvom obavljale, dvorile su muževe, nekad su muža nazivale “ Gospodaru „, a danas bi se ove novokomponovane borkinje za ženska prava tome smejale. Namerno dajem crno-belu sliku, ona služi da opišem koliko greše one koje opravdavaju neverstvo žene, a za neverstvo muža praktično vade nož. Ne znam o cemu se ovde radi, znam sta te je podstaklo na ovakav tekst, i uspela si da obranis pravo na svoj stav pred navalom horde besnih ( prevarenih ? ) žena. 💜

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.