Lete godine

Danas je prvi novembar. Godini se bliži kraj. Čini mi se kao da sam juče čekala početak ove godine. Vremi mi prosto leti.
Da li i vi imate takav utisak?

Ili sve ide sa godinama:)

Kada sam bila klinka sporo mi je prolazilo vreme od jednog do drugog raspusta. Sporo je prolazilo i dok sam radila. A sada, kao da se sve ubrzalo.

Zašto je to tako, to se često pitam u poslednje vreme? Da li sam ušuškana u svoju zonu komfora i životarim pa mi zbog toga lete dani, meseci i godine?

Možda se nešto desilo na globalnom nivou. Lupam, zapravo samo nagađam.

Jedino što znam da bih želela da usporim vreme, čak i da ga vratim, mada je to nemoguće. Samo maštam.

Psiholozi i sociolozi verovatno imaju odgovore na ove moje nedoumice. Iskreno, nisam čitala njihova tumačenja i moraću da se potrudim da ih pročitam.

A vama, da li vreme sporo ili brzo prolazi?

4 thoughts on “Lete godine

  1. Pa ‘ajd , ostavicu ga .
    Brzo !

    Naravno , imam svoje teorije zasto je to tako .
    Iako nam je vrjeme najdragocjeniji resurs , ubrzavamo ga i gdje treba , i ne treba .. kompresujemo ga u MP3 ( ili već) , prosipamo ga usput…i uopšte ,arčimo ga nemilice da je to strašno .
    Jedan od jednostavnijih primjera maltretiranja (preciznije rečeno , mamuzanja vremena , ove naše jedine ovozemaljske epizode ) koja se mnogim zaposlenim ljudima desava svakog mjeseca , je brojanje dana do plate .
    Navlačimo taj datum , kad nam obično kane ta parica.. očima .. rukama .. tražimo prečace ..skačemo poput Ivane Španović , da bi preskočili od ponedeljka do petka .
    I tako , eto , samo kad je plata u pitanju , dvanaest puta godišnje .
    A gdje ostalo ?
    Napomena
    Ovaj moj odgovor nije lektorisan , i nemoj da bi mi ko zamjerio na pravopisnim greskama , kojih ubjedjen sam ima sijaset .
    Lektor mi na odmoru, i sta cu sad ja tu ?

    1. PS.
      To je rjedak primjer , gdje su nezaposleni u povlascenom polozaju , u odnosu na zaposlene .

  2. Neću da ti lektorišem komentar, drago mi je što si se javio 🙂
    U pravu si da zaposleni žive od plate do plate, i da im tako prolazi vreme. Znam to, i ja sam radila 18 godina.
    Pa..ne znam kako je nezaposlenima bez primanja, sigurno teško..ali drugačije im protiče vreme to znam.

  3. Kada se setimo vremena iza nas čini nam se da je mnogo prošlo bez obzira koliko je stvarno prošlo. Kada čekamo bilo šta, kada putujemo na neka mesta koja volimo, kada čekanje postane mora, onda je i minut predugačak i čini se da ode ceo život u 60 sekundi.
    Ne leti vreme, mi letimo kroz njega i to ne treba da nas brine. Ako smo zadovoljni pa makar i svesno grešili, pustimo neka traje, neće dugo, ionako za istu grešku više nema šanse.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.