Lekalizuj se i ti, bez cenzure

Imam čast da vam predstavim mog današnjeg gosta- Antonija-Tonija Kovačevića.

Antonije Kovačević je glavni urednik dnevnog lista „Naše novine“ i predsednik  Udruženja„Lekalizacija Srbije“.

Kao urednik jednog lista, kako biste ocenili današnje stanje medija u Srbiji, i koliko u štampanim medijima ima cenzure i autocenzure?

–          Ima dosta i jednog i drugog, s tim što je ovo drugo opasnije. Cenzura znači da Vam neko Drugi uređuje novinu, autocenzura da je vi sami uređujete onako kako mislite da bi taj Drugi hteo. Cenzura nestaje kada nestane cenzor, autocenzura ostaje još dugo, kao hronična bolest koja se teško leči.

Kad smo pravili Dnevni telegraf, kasnije Nacional i Kurir, verovali smo da će tabloidna forma uzdrmati učmali novinarski poredak. I jeste. Međutim, vremenom se ispostavilo da smo napravili monstruma koji se izrodio u sve ono što nije trebalo da bude. Umesto da tabloidi u ovoj zemlji budu narodna pesnica i noćna mora svih režima, oni su se pretvorili u Kerbere establišmenta, koji kidaju glave svakom ko se izdigne iz mase i postane pretnja. A posebna je priča to što se tabloidni virus proširio kao kuga, pa danas skoro i nemate novina koje nisu tabloidi.

Da li se slažete sa jednim Vašim kolegom koji mi je davno rekao da je novinarski  hleb gorak?

–          Novinarski hleb je onakvog ukusa kako vi doživljavate tu profesiju. Može da bude sladak, ali i bljutav.

Koje su lepote i čari novinarskog zanata?

–          Kad sam se kao klinac naložio na njega, novinarstvo sam gledao kroz prizmu emisije “Od Vašeg dopisnika” koja se nekad davno emitovala kod nas. Mislio sam naivno da se to svodi na putovanja, upoznavanje ljudi i kultura. Što je babi milo…Kasnije sam shvatio da novinarstvo nije tako lagodan i fin zanat. Ali jeste zarazan, i ima svoje čari. Naročito ako ga napustite na vreme.

Vi ste i predsednik Udruženja „Lekalizacija Srbije“ koje se bori za legalizaciju kanabisa u medicinske svrhe.

Ukoliko nije problem, recite mi, otkud Vi u tom Udruženju?

–          Nije problem, naravno. Ja sam u celu priču ušao tako što sam sebi tražio lek. Pre četiri godine sam imao neku stresnu situaciju, ostao bez posla, što je imalo za posledicu da sam oboleo od reumatoidnog artritisa. Pošto mi zvanična medicina nije pomogla, odlučio sam se da tragam za alternativom. U početku sam bio skeptik, mislio sam da je priča o kanabisu šarena laža onih koji vole da uživaju u njemu. Međutim, ispostavilo se da pomaže, I to mnogo, pa sam ja ubrzo pobacao u kantu sve one “pilule za lilule” koje su mi doktori prepisivali i nastavio da se lečim isključivo uljem kanabisa. A onda sam u jednom trenutku pomislio: Nije fer da ćutim i gledam druge ljude kako se muče, a znam da im može pomoći. Angažovao sam se, okupio neke dobre ljude, mesecima obijao pragove bolnica, ministarstava, instituta dok led nije počeo da puca, a tabu da se ruši…  

Neki političari su podržali Vašu inicijativu, ostaje da se u Skupštini izglasa zakon o legalizaciji kanabisa.

U kojim gradovima ste već održali tribinu, a koji gradovi su u planu?

–          Držali smo tribine u Beogradu, Novom Sadu, Brusu, Kisaču, Jagodini, Rumi, Pančevu…i ne planiramo da stanemo dok ne obiđemo poslednje selo u Srbiji, dok ne objasnimo svima koji žele da čuju koliko je ovo od suštinskog značaja za ovu zemlju, koja se posle ratova i bombardovanja pretvorila u jednu veliku bolnicu u kojoj umiru i mladi i stari, bez reda i rezona. Ovo je priča koju naprosto moraju da podrže svi političari, ako imaju iole mozga i savesti, jer je u interesu građana.

Koliko su medijski pokrivene tribine?

–          Meni je neopisivo drago što su moje kolege novinari među prvima shvatili o čemu se radi i pružili nesebičnu podršku, gde god da smo bili po Srbiji. Imamo veliku medijsku podršku, i hvala im natome što su razumni i svesni situacije.

Kako obični ljudi reaguju dok prisustvuju tribinama Vašeg Udruženja?

–          Reaguju emotivno, burno, puni su razumevanja i podrške za ovu našu inicijativu.. Na žalost, to je posledica činjenice da skoro svaka porodica u Srbiji ima bar jednog člana koji je oboleo od neke smrtonosne bolesti. Ljudi shvataju da više nemamo vremena za čekanje, o tome govori i činjenica da je Lekalizaciji Srbije za mesec i po dana pristupilo skoro 10.000 ljudi, koji su nam poverili svoju intimu, ustupili kompletnu medicinsku dokumentaciju… Ne znam nijednu političku partiju koja je za ovako kratko vreme ovoliko porasla. To je zato što ljude više ne zanima politika, već goli život. 

Da li su skeptični i imaju predrasude kada je kanabis u pitanju?

–          Ne više. Zapravo, sve manje i manje. Taj se tabu koji je godinama nametan sada ruši uz veliki tresak, kao da smo se probudili iz kome. Ljudi nisu slepi, gledaju oko sebe, slušaju priče onih koji su se izlečili, ne možete više da ih lažete i zabranjujete im nešto što im olakšava ili čak spašava život.

Koje sve bolesti može da izleči ulje kanabisa?

–          To je vrlo širok spektar obolenja. Od svih, pa i najtežih oblika malignih obolenja, preko neurodegenerativnih i autoimunih bolesti poput multiple skleroze i reumatoidnog artritisa, zatim leukemije, epilepsije, dijabetesa, psorijaze, glaucoma, Parkinsonove bolesti…I što je veoma važno, za svaku od ovih bolesti postoji barem jedna ako ne i više pretkliničkih i kliničkih studija koje potvrđuju lekovito dejstvo kanabisa u terapiji. To više nije samo puka priča, već ima naučnu osnovu.  

Šta bismo mi kao zemlja dobili legalizacijom kanabisa?

–          Dobili bi sve, a ne bi izgubili ništa. Izlečili bi silne ljude kojima zvanična medicina ne može da pomogne, a uštedeli bi veliki novac zdravstvu jer bi smanjili uvoz i potrošnju skupih lekova iz inostranstva, naročito citostatika. Ukoliko budemo pametno radili ovo za Srbiju može biti veliki izvor deviznih prihoda od zdravstvenog turizma, izvoza preparata…Da ne govorim koliko koristi može da bude od gajenja industrijske konoplje, koja je nekad bila tradicija na ovim prostorima, a danas je skoro izumrla kao kultura. A od nje može da se dobija hrana, tekstil, građevinski materijal, biogorivo. Idealna je za prečišćavanje zemljišta zatrovanog hemikalijama, za kultivisanje neplodne zemlje, sprečavanje klizišta…

Kako bi bolesnici dolazili do tog ulja, koje danas plaćaju papreno, i do njega dolaze ilegalnim putem?

–        Vrlo jednostavno, na lekarski recept u apotekarskim ustanovama. Plaćali bi ga jeftino, bar tri puta jeftinije nego što ga plaćaju danas, koristili bi ga uz lekarski nadzor i znali kako da ga doziraju. Nikome nije u interesu da opstane crno tržište kakvo danas postoji, jer na njemu nema pravila, cene su astronomske a najgore od svega je što ljudi ne znaju šta za te pare dobijaju. Na kraju krajeva, država bi zarađivala nova od poreza, što danas nije slučaj. 

Antonije, kako je to biti istovremeno glodur jednih novina i predsednik Udruženja?

–          Naporno, ali ispunjava. Dok pomažete drugima to pomaže vama, postajete bolji čovek. Često sam u životu dolazio u situaciju da, zaokupljen svojim problemima, postajem sebičan i egoista, da ne vidim dalje od sopstvenog nosa. Ovo mi je pomoglo da postanem empatičniji, svesniji problema sa kojima se drugi suočavaju, da pronađem svoju ulogu u ovom svetu u kome ne možemo preživeti ukoliko se ne budemo držali zajedno…

1 thought on “Lekalizuj se i ti, bez cenzure

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.