Legenda o velikom kralju, odlomak

Gledala je televiziju. Zazvonio je mobilni.

–  Ćao, gde si ?

– Kod kuće, zovi na fiksni.

– OK.

Minut kasnije, zazvonio je i fiksni telefon.

–   Ja sam. Šta radiš? Moram nešto da ti kažem…

–  Gledam film…prekidam ga, ali nema veze.

–   Izvini, ali, moram da ti…počeo je da muca…

–  Stani. Znam šta je bilo…“ U ime naroda, sud donosi presudu protiv najvećih izdajnika, veleizdajnika, domaćih neprijatelja, klasnih neprijatelja…osoba A, osoba B, osoba C i osoba D kazniće se najtežom kaznom- streljanjem na Terazijama  “ i masa čudnih likova počela je da aplaudira……tu je stala i počela da se smeje..

–  Ne mogu da verujem. Sve si pogodila! Samo nisi za Terazije!

–  Slušaj, ti i ja smo prijatelji, bez obzira na sve, hoćeš da nastavim šta se dešavalo dalje…

–         Dejzi, ti si veštica, plašiš me…

–  Advokat je na sebi imao onaj crveni džemper koji mu ne stoji lepo, gospođici loknici je bilo neprijatno, a ti si sedeo kao na iglama, u jakni, spreman da izletiš napolje što pre!!!!!!

–   Da, da…

–  Čekam te sutra na duploj nesici, hoću da čujem celu priču.

–  Dolazim posle sedam, sada se samo smiri, molim te…zovem te kasnije ponovo..Ćao!

–   Ćao!

Znači, to je bila kazna. Očekivana. Ugasila je TV, uplalila radio i tada postala svesna da u rukama drži paklicu cigareta i da ih gužva. Izvadila je cigaretu, zapalila je. Uzela je stare fotografije, i lagano se vraćala u prošlost.

Bila je tužna. Ne zbog nekih posebnih razloga, već samo zato što će joj nedostajati neka draga lica.

************************************

Trinaest godina je bila mlađa. Bila je dete koje je verovalo u ideale, u ideju za koju je mislila da će promeniti svet.

Ali, vera u te ljude, vera u ideju brzo je napustila…Kada je ušla u taj svet i videla njegovo lice, upoznala njegovo naličje…

Treći sprat jedne stare zgrade u samom centru grada. Bila je zbunjena. Uplašena.

–  Dobar dan, ja sam došla da vas zamolim da me primite…

–  Izvoli uđi…nasmejana i lepo doterana plavuša je pozvala da uđe…

Tada nije ni slutila da će suprug te simpatične plavuše postati njen najbolji prijatelj, čovek koga će voleti kao svog starijeg brata, i zbog čije će smrti zauvek patiti…

Dve nedelje kasnije počela je da odlazi na sastanke, da upoznaje ljude.

Mesec dana kasnije dobila je poziv od jedne sekretarice “ Velikog kralja “ koji je tada, u to vreme imao tri sekretarice.

U velikim, svetlim, predivno opremljenim prostorijama sačekao je gospodin T.

– Mala, rekla si da hoćeš da radiš. Dobro, za početak ćeš poslati faks na nekoliko adresa…Moraš sve da odradiš za sat i po vremena, „ veliki kralj „ dolazi za sat i po, onda dobijaš sledeći posao…

Uzela je od njega dve velike gomile papira.

–   Ali, ja…

–   Nema ali mala, sedi ovde i kreni da radiš…bez ALI! Da, i sredi ove papire na stolu.

Zbunjeno je sela, i uzela da vidi šta to zapravo treba da radi. Sto je bio pretpan papirima.

I, odjednom se pored te gomile, kao čarobnim štapićem, stvorila šolja kafe.

–     Mala, izvini…evo i kafe, i koka kole…i kutija napolitanki…dodavao joj je redom, koka kolu, napolitanke…promenio je glas..postao je mekan..odjednom…

Pogledala je u sat. Ima još sat i dvadeset minuta do dolaska „ Velikog  kralja „.

Nazvala je prvi broj sa velikog spiska telefona….

– Ovo je odlomak iz nezavršene knjige „Legenda o velikom kralju“…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.